Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

> о ко

нови паша с војском од 85.000 људи у којој беше највише Албанаца који су желили да се освете Бошњадима за њихово пређашње издајство, пређе у Босну. Помоћници Хусејин капетана ма да су по рођењу били од старих српских породица, опет га напусте. Али-ага, Столац подигне противу њега Херцеговце. Само Алај-бег Тодоровић са 1500 људи, п Хаџи Мујо са 8000 људи изађу противу непријатеља, где буду жртва своје одважности. Близу Сарајева Хусејин капетан изађе Албанцима на сусрет са 20.000 људи. У редовима ове војске било је п хришћана који беху учесници на силу, и први су побегли кад су угледали Албанце. Босанске вође морали су одступити к Сарајеву, али затворе градска врата. Онда Хусејин паша са својим људима на броју 250 пређе у Аустрију, која га прими и одреде му за становање варош Осек. — Тако се свршила упорна војна Бошњака са Турцима п Албанцима, п велики везир за награду случајне помоћи Милошеве уступи Орбијп п оне округе поред Босне које им Турци пређе нису хтели да уступе: Старавлашки, Јадрански п Рађевински. Бошњади су држали да је ово казн за њихов устанак; а Србија добије природне границе дуж Дрине. Шта вшше п босан ски бегунци који су се оселили у Аустрију, знајући у у каквом је поверењу Милош код султана, молили су га да се заузме за њих код Порте. Само један Хусејин капетан молио је Аустрију да ради за њ код Порте. На скоро дође пз Цариграда помиловање босанским вођама, које им буде објављено у Земуну. 7

Хусејин није дуго веровао да ће Султан да одржи своју реч; п само дугим уверавањем аустриског генерала, комесара београцког паше и српске депутације склони се да пређе у београдски град, где га приме као мученика за веру. Оскудица у новцу такође је била узрок, што се Хусејин одважио да се преда турским властима. „Дознав о тако хрђавом стању свога старога душмана, Милош му пошље новада. На скоро после тога Хусејина позову у Цариград. Па знајући какав уплив он има у Босни, предлагали су му разна висока звања с условом, да се један пут за свагда одрече својих пређашњих убеђења. Но Хусејин остане не поколебљив. С тога га пошљу у Трапезунт гди у брзо нумре. Турци су га назвали светим, но он је и до краја свога живота остао стари Фанатични Бошњак. Негови једномишљеници који су се населили у Београду, причали су Србима, да су онп нмали план да Босна добије онака иста права каквима сеп Србија користила, н да је начине пезависном државом, која би на тај начин по језику била српска, а по вери мусломанска. ("“)

Било то како му драго, тек босански је устанак учинио, те је