Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

228

Србија добила оне округе који су граничили с Босном. Још су остали непрпсаједињени они окрузи близу Влашке ин Видинског пашалука. Радња турско-руске пограничне комисије свршила се одавно; али турске су власти непрестано држале да пису дужне да се покоравају одлукама комисије. Ова је комисија израдила прекрасну карту (мапу) Србије, где су веома тачно означе њене покрајипе. Један комад (еввемплар) ове карте пошљу у Петроград а други у Цариград. Шремда комисија није држала за нужно да Милошу ни копију ове карте не пошље, опет му изађе за руком да је за се заиште, те да је за два три сахата прегледи. И ако је ово време било кратко, опет зато јеДан Србин, који се у Аустрији васпитавао, и учитељ деце Милошеве Аврам Гашпаровић скине доста верну копију с ове карте. Ова карта у кући Милошевој често је и њега и Србе опомињала на оне земље, које још нису ушле у целину кнежевине, и ако они на то по уговору м права имају. Порта је поручила Хусејин-паши да се према Милошу у питању о граници што издржљивије влада. По томе кад би год Срби запитали Хусејпна о тој ствари, он би се позивао на буквални смисао Адрпанопољског уговора тумачећи да реч диштрикт није речена у смислу административног поделења округа (као на пример нахија, кадилук, муселимлук) него у смислу подразделења једнога места (на пример среза или општине...) У овом последњем смислу сваки административни округ делио се на три или на два среза. На тај начин место шест округа, Турци су давали Србији само један део њихов. Турци су памтили како је цар Никола 1. решио питање о исељењу Турака из Београда у њихову корист, па су и сад рачунали на то. Али св овога пута преваре у рачуну. Јер баш тај узрок који је натерао Порту да до послетка задржава округе што принадлеже видинском пашалуку, изазвао је Русију да тражи њихово присајединење Србији. Крајински округ био је важан зато, што је доводио Србе у у непосредни додир с Влашком, а преко ње и с Русијом. Гургусовац и Бања са својим околинама зближили су Србију с Бугарима, што је било важно за Русију у случају нове војне с Портом. Милош се ни најмање није сумњао у расположење руског кабинета што се источних округа тиче, и пошто се осигурао присајединењем западни округа неодступно је тражио да му се уступе и источни окрузи. Но преко све воље руски кабинет није могао да се бог зна како заузме. У то време Сирско питање дошло је већ на меру међународног питања, и руски двор склањао је султана да прими његову помоћ у борби са египатским вице-краљем. Водили су се преговори о закључењу чувеног» Унћијар-Окелешког уговора који је у Европи велику ларму начивио