Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

Прелазећи на послове унутрашње управе, Милош се морао таћи пређе свега оних питања на решење којих захтевало се да пристане и Порта. Ђумруди су већ потпали под српску власт; у српским је рукама била спољна и унутрашња трговина. Срби су, у овом обзиру, стајали у најтешњној свези с Молдавском и Влашком, али је пређе свега требало решити, како ће стајати ђумрук београдски спрам ђумрука нишког. Овај ђумрук т. ј. нишки налазио се на југу од Србије, на турској земљи и био је до тога времена део београдскога ђумрука; сада је он могао постати самосталан и удити српским ђумруцима. За тим, требало је установити сталну, српску агенцију у Влашкој и Молдавској, задобити право слободно увозити у Србију со из Молдавске, одклен су Срби јединито куповали тај производ и на послетку, требало је завести трговачки, народни барјак. Милош све то изради и добије врло брзо. 1884 год. он добпје хатишерлф, којим се решава питање о нишком ђумруку. До тога времена ђумручина се наплаћивала овако: ако је била наплаћена ђумручина на еспапце у Нишу, који су ишли преко Србије у Аустрију: онда се на београдском ђумруку није ништа наплаћивало, и опет, ако је била наплаћена ђумручина на еспапе у Београду, који су ишли из Аустрије, преко Србије, у Турску: онда се у Нишу није ништа плаћало; ако ли у Београду није била наплаћена ђумручина, онда се наплаћивала у Нишу. Овако је могућно било радити онда, кад су оба ђумрука била у једним рукама, и кад је Србија била турски пашалук. Сада пак, кад ђумрук београдски потпаде под власт српску, а нишки оста под турском владом, могло се десити, да се наплати ђумрук од једног истог еспапа на два места. До 1884 год. нишки је ђумрук подносио рачуне београдском ђумруку и у свему од њега зависио. Веџипаша није знао како и шта сада да уради, па се обрати у Цариград с оваквим питањем: припада ли нишки ђумрук београдском и мора ли се предати Србима Порта одговори, да припада; и нишки ђумрук пређе у српске руке. Но Срби су гледали на своју домовину, као на самосталну државу, па из Ниша преселе ђумрук, на границу, у Алексинац. Турци нису могли да гледају на стање ствари онако, како су гледали Срби, а нису знали шта да раде. Док је нови портин

ОрБИЈА и Русија, % 16