Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

министар Финанције у актима изнашао, да је нишки ђумрук, по мимо _ београдског, доносио годишње прихода у султанову касу 45.000 гроша, протекло је осам месеци. Тек онда и Турци отворе свој ђумрук у Нишу, а то оптерети трговање Србије са Турском. Милош Обреновић реши се, да прими приходе нишког ђумрука на рачун Србије, и ферман од 1884 год. потврди ту погодбу. Засебним ферманом Србија. доби право, да држи своје агенте у Влашкој п Молдавији; овај је ферман био обзнањен Александру Гики ч Михаилу Стурзи, кнежевине Влашке п Молдавије. Одмах за тим било је решено пптање о слободном провожењу молдавске соли у Србију. Ово пштање покренуо је кнез молдавски, јер се тужио, да влашки кнез ставља препоне слободном провожењу соли не пазећи на то, што су обе кнежевине пзбарабарене у трговачким саобраћајима. Султан обзнани Ферманом, да влашка потраживања немају основа и да су шкодљива за трговину. Много доцвије Срби добију трговачки барјак од три боје једна изнад друге: црвене, плаве и беле. С тим су барјаком могле пловити српске лађе Дунавом и Црним морем до Цариграда. Одмах буду разаслане слике овога барјака у сва пристаништа турске царевине. Србија добија ово право онако, као што су га добиле Влашка, Молдавија п острво Самос, вели се у Ферману. (')

Још раније, Јануара 1982 год. Србија и цариградски патријар потшшшу овакву погодбу: „Нема никакве сумње п то је јасно, да је свети престо патријара новога Рима узвишен над свима другим престолима, због својих препмућства; а навластито с тога, што није ограничен, као други, што се тиче управе законских послова код православних народа, који живе по читавом свету. Ово је с тота, што све друге свете цркве, које се управљају по својим законима, пмају свој одређени круг рада и власти, но престо овога престолног владајућег града, који је прозван цо имену Великог Константина, као сунце баца своје зраке на све стране, осветљава сав хришћански народ, греје га вишом науком пстините вере п даје му своја наставлења п добра правила у прегледању свију дела црквених п грађанских. Па по томе, ова велика и света црква, у име Исуса Христа, обраћа свој погдед на све стране са свога престола, као узвишеног места и непрестанце раздајући даром духовне милости, постављајући архијепшскопе по православним црквама и управљајући свима смотрено п брижљиво, прима са раширеним рукама све поглаваре православне цркве и не одбија њихове праведне жеље, које се тичу спасења њихне духовне деце, те да ни једна духовна власт не наилази на. препоне у вршењу својих дужности, што се тиче богоугодне управе