Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

241

ске. Са свију страна, полете захтевања, да се Србији даде истински државин склоп. Чуле се беседе, да је потребан за Србију устав. Све партаје, које су биде постале у Србији у ово време, о коме је говор, обрате своју пажњу на „органички статут“, који је дао Влашкој и Молдавији привремени управитељ Кисељев. Тај су статут потрзале српске партаје, као пример. Покретало се унутрашње питање од огромне важности, и решењем тога питања могло је или да се утврди све, што је било израђено најновијом историјом Србије, или да донесе нов преврат у унутрашњим српским пословима. О друге стране, ово питање, сасвим домаће унутрашње, српско, могло је обратити на себе пажњу не само Турске пи Русије, него и других држава, а, ово је могло још више замрсити и изукрштати (коплицирати) борбу партаја, које су биле пређе изван радње. На кратко, ово је бпо важан и одсудан корак у животу Србије и самог Милоша. Овај корак могао је да одведе Милоша не онамо, куд је он тежио и допста питање о државном уставу Србије повлачило се четири године, бацило је целу земљу у комешање, дало прилику млогим државама да се умешају у српске домаће послове и доведе Милоша до оставке на вњажеско достонинетво, а допније и његову династију до бегства из Србије а тиме буде истакнута на ВИДЕ Фамилија Карађорђева и створи се она непомирљива свађа између потомака првих предводитеља српских, која се размрсила онаквом ужасном, крвавом катастрофФом' 1868 године.

Борба противу Милоша није порасла у један мах и осим овога, супрот књаза Милоша одпочели су да интригишу и“ раде они људи, који се нису прославили никаким делима у ратовању за ослобођење Орбије. Противу њега почели су да раде они људи, који су му се приближили, ради својих личних интереса и користи. Међу њима прву је улогу имао Тома Вучић Перишић. Њему је, као кнезу гружанском књаз Милош 1815 год. спасао живот за време Хаџи-проданове буне. Од тога доба Вучић се свагда налазио код Милоша, и у време Ђакове буне пошље га књаз Милош противу побуњеника са 1000 људи. Вучић се сусретне с присталицама ђаковим около Крагујевца, близу узвишености Опленца, надбије их и почне их терати и бити негледећи на њихове изјаве да се предаду и да положе оружије. Вучић веома обелодани жестокост. Шре нег што ће поћи против ђака, Милош му поклони дивно окићену сабљу дамаскињу. Сад Вучић хтедне да испроба своју сабљу: он заповеди, те свежу једног јадника, ко су наоружаног ухватили из броја ђакових присталица, па онако све-г заном, зада сабљом неколико тако жестокик удараца, да се балчак од