Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

240

8. Српски епископи, које је изабрао књаз и митрополит, посвећују се тамо бев да се напред тражи патријарово одобрење, него јединито влашћу п пуномоћијем њиног митрополита, као тамошњег законитог првосвештеника; но се патријару само о томе јавља, иону своме одговору даје своје сагласије п благослов.

4. Овагда, кад се избере нов митрополит, патријару се шаље „у облику поклона“ 800 аустријских дуката, а кад се постављају српски епископи, велика црква не може тражити ништа ни под каким #8говором; али споменута сума 800 дуката не долази у број оног годишњег давања, што српски народ уноси у касу велике цркве 1. ј. 8000 гроша за архијепископа и 3000 гроша за ужичког епископа, већ остаје сама за себе п даје се само у случају новог избора митрополита; а кад се п друге нахије, које припадају Србији, буду придружиле Србији, и ш њоме се уједине: онда ће тек свакотодишња плата бити потпуно довршена.

5. Осим давања уговорене годишње суме у касу велике цркве и оних 800 аустријских дуката кад се избере митрополит, како архијепископ, тако и сво српско свештенство слободни су од икаквих других попскивања или захтевања од велпке цркве. Немајући никаквих других обвеза, осим гореспоменутих, ни наспрам патријара, нити на спрам велике цркве, јер како патријар п велика црква, тако и сам београдски митрополит не могу тражити део насљедства од умрлих владика, а патријар не узима ништа за опраштање грехова, чак ни у овом случају, већ такво имање, оставши после митрополита и епископа, иде на богоугодне заводе п држевне послове.

6. Немају право задуживати се како митрополит, тако и остале српске владике на рачун српскога народа нити на рачун велике цркве.

7, Митрополит не може бити сметут са своје епархије, бев законште воље цариградског патријара п одобрења српскога књаза; а српски епископи без сагласија митрополита и књаза.

8. Напосдедку, у време службе српски митрополит спомиње цариградског патријара, а митрополита сви српеки епископи,“

Ова је погодба записана у патрнаршиски кодекс. Кад су били придружени Србији још осталих шес нахија, онда је придодата допуна овој погодби, подипсана 17 Јулија 1886 године. Од овога времена српска је црква обвезана годишње слати у касу васиљенске цркве по 9.000 гроша, (""")

На тај начин, за двадесет година своје владе, Милошу изађе за руком, те Србија поста самостална у својим унутрашњим пословима, а у стварма политичким ослободи се од посебне владе тур-