Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

244.

Стојан је служио неколико година као својевољац у Аустријској војсци. 1815 године оде у Влашку, где је најпре био прост измећар у Фабрпви, где се бурмут гради, доцније га прими за пандура руски курир и тајни агент у српским пословима, Михаило Ђерман. Ту се одпочне прва, Стојанова свеза са руским конзулеством у Букарешту. За тим, кад дозна да му је брат добпо место у Србији, и он пређе у Србију, носећи са собом препоручно писмо од Ђермана. Овде одпочне своју службу у званију татарина, под заповешћу Јованче Спасића, који је био татар-ага Милошев. Њега т. ј. Стојана 1520 год. пошљу у Париград српским посланицима, који га зауставе, да им купује п набавља, шта им треба. Оба Симића, онако као и Вучић, одликовали се телесном снагом п држали се за најодраслије представнике српскога племена. Стојан покаже своју снагу кад су Турци нападш на грчки део Цариграда: мачугом он прогна неколико Турака, који су улетили у стан српских посланика, и сам је бранио, да Турци не продру унутра, док није прпспела турска стража. Кад српске посланике одведу у сарај, Стојан је ходао куд је хтео, јер није бло никакав важан човек. После неколико дана, посланици пошљу га у Србију књазу Милошу са устменим порукама. Овај случај приближи Стојана књазу, и почне га он употребљавати у свима пословима, где је требало што тајно радити.

После акерманске коввенције између Русије и Турске, Стојана Спмића пошљу у Цариград у броју нових посланика. Кад је получено извешће о букарешком миру п добијен првџ хатишерпф, Стојана су изнова слали у Цариград. Што се тиче његовог брата Алексе Милош та пошље да склопи погодбу са Хусепн-пашом београдским, да Порта призна Милоша насљедним књазом српским. Стојан Симић био је у броју оних, који су израдили, да се у други хатишериФ умете чланак о совету. Уопште Спмићи заједно с другим частољубцима из средине најважнијих чиновника, лочну од тога доба да раде, да се ограничи власт књаза Милоша. СОпмићи су били, могуће је рећи, душа те партаје, њезини руководитељи. Уз то онш успеду, те се знатно обогате, а то тиме што су учествовали у кумпанији, која се склопила да тргује сољу између Влашке и Србије, у коју је ступо п Вучић. Симићи су били душа партаје противне Милошу: Вучић је својим активним карактером, обећавао да ће бити добар извршитељ њихових планова. Милош, допустивши склоп друштва, које тргује сољу и сам посредно у њему учествујући даде својим противницима средства, да су вазда били у скупу један с другим. (!53)