Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

251

стање ствари Милошу, чувени Вук Каралић, који је дуго време живио у Орбији (1820. год. после повратка из Петрограда и од 1829 до 1882. године), трудио се да напише законе за Србију и био председник београдског магистрата.

Вук је издао опис живота књаза Милоша, 1828 год. као грађу за новију српску историју. У овој га књизи он необично хвали за његову радњу до једренског мира. За тим, пошто је проживио у Србији више од две године, пошто је познао каква је управа у Србији и преселио се у Аустрију, напише књазу Милошу дугачко писмо, у ком опширно разложи узроке, који су навели како значајније, тако и просте Србе, да у доцније време измену своје добро мишљење о административним способностима и радњи Милошевој. То је писмо написано 18 Априла 1882 год. У почетку писма вели Караџиђ, да је сам књаз Милош преко беогредског магистрата, поручио директору београдске полиције, Цветку Рајовићу, да му јавља оне људе, који су незадовољни његовом управом. Та радазналост Милошева, даде прилику Караџићу, да се лати посла п да одкрије књазу опасно стање његовог положаја, „Истина је оно што су наши стари, казали, вели Вук; „да нико не може целоме свету колача намесити, а с данашњим владањем ваше, светлости, готово би се у скупу могло рећи да нико није задовољан. Кад би се то пак стало даље разграњавати и раздељивати онда би се нашло, да су најнезадовољији, они чиновници, који су најближе п најчешће око ваше светлости, а најзадовољнији су они људи, које ваша светлост не познаје никако. Сви узроци незадовољства, готово би се могли у два главна реда разделити. Или су људи незадовољни за то, што не само не могу према своме могућству, по својој вољи живети, него што нико није сигуран ни са својим животом, ни с поштењем (чашћу), нити је господар од свога богоданога ис правдом и с трудом стеченога имања; или за то, што се за општу корис не стара и не ради онако, као што би (како они мисле) требало и могуће било. Није нужно све мени познате незадовољнике овде поименце броити п узроке њиховог незадовољства казивати. Само ћу за пример назначити оно, што није никаква тајна или што никоме на штету бити не можо, Ваша се Светлост јамачио још можете опоменути, како вам је Стојан Симић казао у Пожаревацу 1830 год. кад сте се срдили, што ће у Цариграду да се метне у ферман, да у Србији мора бити сенат, с којим ће књаз у догавору земљом и народом управљати: „не мојте се срдити, макар се шта у ферман метуло, док сте ви живи другчије неће бити, него овако како је данас; а после ваше смрти, ко буде жив,