Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

250

букне. Вучић, чујући заповести, које су биле супротне његовим заповестима, дође у јарост, п псујући најгаднијим речма, налети са штапом у руци на Јована Тркића, удари га неколико пута, јер је мпелио, да Тркић из мржње на њега падаје супротне заповести. Тркић уседне на коња п правце оде у Топчидер, где се онда налазио књаз Милош, да тужи Вучића; Милош заповеди да доведу Вучића из Шабца. У прве је минуте љутња Милошева била ужасна, п тако велика, да је сам Тркић заједно с књарињом Љубпцом и Јевремом Обреновићем молпо Милоша, да буде наклоњенији Вучићу. Међутим Док су обтуженог старешину водили пз Шапца, Милоша прође љутња и Вучић одужи своју кривицу, пролежавши неколико дана под апсом у касарни, с гвожђем на ногама. Пошто пздржи затвор, замоли Милоша да му опрости. Па иопет су због овог поступка незадовољници изнова кудили књаза Милоша. Њега су прекоревали, да самовластно управља, да ствар Вучићеву није хтео да преда врховноме суду,и макар да суд не би осудло Вучића на мању каштигу, пи макар да писаних закона још није било у Србији, па је п сам врховни суд судно на памет п по обичајима, па п опет му ни један противник није хтео опростити, што се умешао у то дедо. Многи су говорили, да Милош влада као паше, које је он заменио. У истини пак, Милош није могао заборавити оне Форме друштвеног живљења, под којима је одрастао; он је држао своје одношаје према таквим људма, какав је био Вучић, да су то лични одношаји, није одустао од навике, да такве ствари сам решава, недајући такве ствари судовима да пх пресуђује '>>). Није се он могао отргнути од угледа једновлашћа, које је видео у детињству; није могао да признаје ма коме српском чиновнику учињене народу услуге. Забацивши на страну личне завидљивце п непријатеље Милошеве, мора се рећи, да је Милош у потоње доба своје владе умео да изазове незадовољство у грудма и оних људи, који нису били ш њиме у личној препирци: уништавајући спахилучење и харач, задржи кулук т. ј. општу стварну дацију, ради грађења бина, поштанских послова, обрађивања државних добара п домаће привреде књажеве породице. Осим овога, треба знати, да није књазу Милошу било непознато, тајно, рђаво расположење духова. Његова жена, књагиња Љубица није му једном, већ више пута о томе говорила. Убеђавала га она да уступи у нечему правичним захтевима чланова врховнога суда п кнезова. О томесу му говорили многи његови приближени људи, чији су интереси били чврсто скопчани са његовом судбином. Међу тим људма било је србијанаца п аустријских Србац странаца, туђинскога порекла. Јасније, него ли ико други, показа