Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

258

А сви ваши чиновници и подручници имају срце, разум, жељу, вољу и све остале страсти и душевна својства као год и ви, јер су они исто опаки људи, као и ви што сте.“ Да би учинио задовољнима, своје подручнике, по мишљењу Вука ваљало би: 1) дати народу правицу, пили као што се данас у Европи обично говори, конституцију (устав), %) у којој од прилике да се одреди начин правителства по ономе Ферману или хатишериФу, да је сваки сигуран са својим животом, имањем и чашћу, и да сваки свој посао, који никоме није на штету може радити по својој вољи и по својој вољи живити; да сваки зна шта му ваља чинити; да се не боји ни вас ни икога другога; да нико никога не може натерати, да га служи; да се зна који је чиновник старији, који ли млађи; да се без правога узрока и без суда не може чиновник ни из службе истерати, нити натраг у мањи чин повратити; док све ово не буде установљено, до тога времена није ни мислити ни о каквим законима; 2) ваља уништити кулук и не захтевати ни од кога личне услуге; 3) Треба завести школе из којих би излазили добри чиновници, свештеници и трговци; 4) књаз сам да не тргује нити да ступа у ортаклук; 5) књаз не треба да живи у приватном животу тако, како би његово живљење давало ране којекаквим разговорима; 6) не треба гањати и казнити људе, који јавно говоре истину и који показују недостатке у управи; 7) не треба да књаз српски купује тако многа села у Влашкој, као да предпочитује званије спахије званију књаза српског. Готово је све ове чланке Караџић пропратио доказима противним из живота Милошева. Приликом издавања устава Караџић вели: „може ко рећи да ће Ваша Светлост стим што изгубити што ће правителство поставити и народу пристојну правицу дати; а ја мислим, да не само што нећете ништа изгубити, него да ћете ви добити — више, него ико други. Кад сваки човек у народу буде сигуран са својим животом, имањем и чашћу онда ћете само и ви бити сигурни и ваша деца наком вас. А довде год ви имате власт свакога по својој вољи без икаква узрока, погубити, узети му све што има или макар што од његовог имања, и срамотити га, дотле и народ има право, како му буде могуће, чинити од вас и од ваше деце што му је воља. У оваквим догађајима нити се треба уздати у султанов берат, нити у оне народне акте и заклетве, а још мање у момке и солдате и у гарду. У Србији сви људи знаду, кад сте ви били као и они што су, и могу казати да су

") „Ја овде не мислим, вели Вук: конституцију ипглеску иди Француску иди нову трчку.,“ Превод. 17

СРБИЈА И РУСИЈА,