Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

254

вам они то господство и сву власт и право, које мислите над њима, да имате, купили својим трудом, имањем, крвљу и својим робљем; да ви никако нисте сами прави господар народа, него имате над собом два велика цара, који не могу с једнаким срдем гледати, да се народ на владање ваше тужи. — Данас у Србији правителства, у правоме смислу ове речи, нема никаквога, него сте цело правитнлетво ви сами. Кад сте ви у Крагујевцу пл правителство је у Крагујевцу, кад сте ви у Пожаревцу и оно је у Пожаревцу, кад сте ви у Топчидеру и оно је у Топчидеру; кад ви на пут, и оно је на путу, а да сутра, сачувај Боже, умрете умрло би и правителство. Па онда који би био јачи онај и старији. Управо сад да вам кажем, ја сам, док сам био тамо, кад се год ваша светлост разболели, умрђо од страха да не умрете, јер знам шта би онда могло бити и од ваше Фамилије и од ваших пријатеља и приврженика. ( друге стране, кад би сеју Србији правителство поставило, онда би Србија добила и нужно поверење код суседних држава и код приватних људи. Најпосле, један човек не може бдити над свима пословима, као што могу њих више. Чиновници су потребни владаоцу, као што су орлу потребна крила и човеку руке. Ви држите, да сте равни с књажевима Влашке и Молдавске, а ваши чиновници, да су као и њини чиновници; али кад их упоредите са њиховим, ваши су просјаци и робови.“ Даље упоређује Караџић Милоша са турским цашама, а српске чиновнике с њиховим слугама; и да бин привезао себи чиновнике Караџић саветује Милошу, да заведе раздичне редове чиновника и награде за њих.

Што се тиче народњег кулучења Милошу, Караџић говорп овако; „Као год што се у пстори помиње да су негда Срби од Ниша п Смедерева ишли у Једрене и Цариград, те султану косили сено, тако ће се спомињати, да су људи из ужичке и сокољске нахије ишли да вам косе сено око Крагујевца и око Београда, п да су крагујевачки, беградски и пожаревачки трговци и мајстори морали затварати своје дућане и шћи да купе сено. Лане су се код београдског магистрата тужили кметови из села по путу између Крагујевца и Београда, да момци Ваше Светлости, кад коме сустане његов коњ, а он га остави у механи да се рани о сеоском трошку, а узме из села коња чијега пре нађе, па кад овај сустане, а он узме другога, а овог остави макар где, тако, да човек мора изгубити, по неколиво дана док свог коња нађе. Па и ваш Гаја рабаџија кад вуче хазну у Београд, или из Београда у Крагујевац каквих ствари ваших, угони по седима волове, псујући људма оца и матер и говорећи: „Ово је господарско; ако смете недајте водова, него нека стоје овде на путу.“ Кад су се