Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

955

Еметови из поменутих села на то тужили капетан је Голуб казао, да су Грочани због таких догађаја скоро сви коње испродавали. Ја сам се, колико је било могуће трудио, да ове све тужитеље ублажлм, уверавајући их да се то чини без знања Ваше Светлости, и нудио сам моје друштво — чланове магистрата да вам се то јави, али се они томе успротиве. Лане се говорило, да сте Ваша Светлост наумили, да се ником другом од чиновника не кулукује до само вама. Но по моме мнењу то биза вас било још горе; јер сад народну мрзост и незадовољство због кулука делите са чиновницима, а онда не само што би све остало на само вас, него би се счиновницима незадовољници још у множини.“

Прелазећи установљењу школа, Караџић вели, да такве људе, као што је храбри Мићић, Вучић, Стојан Симић, Петар Цукић, Милосав Лаповац, могуће је приближити себи п користно употребити на послове пристојне њиховим способностима у обичним пословима; али због њихове простоте и незнања са таквим људма не може се управљати ни уређивати. Ради тога треба имати људи, који су се колико — толико учили. Караџић вели, да је он још 1820 год. кад је из Беча био дошао у Србију, предлагао Милошу, да скупи младића од 15—90 година из народа и да их смести у школу, где би они кроз три године учили — историју, земљопис, статистику, српску граматику, рачуницу, реторику, у неколико законознање, логику, природну историју, Физику и т. д. Овакви људи, по мишљењу Каралића, били би кориснији ва Србију, него ли дошљаци из Аустрије и Маџарске, који се учили у онамошњим школама по 12 година. „Хтео сам ја пи Вашу Светлост да научим да читате и да пишете, — вели Караџић, хтео сам за, вас написати неколико књига, да их вама ма ко чита, а по некад и ви сами, кад сте слободни од послова. Ја сам знао, да то није било тешко Миленку у Одеси, и Вуици у Цариграду који су били старији Од вас, па сам мислио да ће вама бити још лакше научити се књизи; али ви сами знате, како се нису могли остварити ови моји родољубиви планови. По моме настојавању, 1880 год. био је позван Исаиловић, коме је било наручено, да заведе школу. Сада ја мислим да су овакве три школе потребне у Србији: у Шумадији, с оне стране Мораве, и с оне стране Колубаре, а осим ових школа, још једну потпуну гимназију, а доцније мало и лицеј. Ваше синове ви треба да пошљете на воспитање у петроградски „пашки корпус,“

Што се тиче трговања књаза, Милоша, Караџић вели, да српски трговци најгоре мрзе на ону забрану, која закраћује трговцима узимање производа на обвезапице или у комисион, и објава, да судови невермају ни једно ни друго, ако би код кога веспапи или производи

17“