Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

268

Дође дан одређени за полазак књагиње, њезиног сина и осталих гостију; домаћин искупи ове последње, још једном у особитој соби и ту утврде: окретати на своју страну, колико је год могуће више скупштенара, који ће ићи на велику скупштину у Фебруару месецу, а да би их окренули противу књаза, да им се саопшти један део својих намера п да их позову да подпишу молбу на пме књаза — да даде устав Србији, сагласно са интересима пи жељама старешина, а да се нешто уступи п народу, о чему је Милош говорио већ више пута а на име да се уништи кулук, да народ добије право да се користује општинском шумом и да постане слободна спољна трговина марвом. Изљичући ова захтевања, српске старешине могле су много верније да рачунају да ће им већма помагати народљи представници.

У случају, ако књаз не би пристао да испуни ова захтевања, они реше, да их буном остваре: Милосав Здравковић, који се прозвао Ресавац, обећа, да ће подићи народ ресавског округа; Милета Радојковић обећа, да ће побунити округ јагодински, ћупријски и параћински; сам је Стојан Симић јемствовао да ће побунити крушевачки округ. По њихном плану завере морали су сви устаници ових округа, ду прикупљају к себи све људе, који су желпли да учествују у смишљеном предузећу, па да иду у Крагујевац, кад се онамо искупи скупштина и, да задржавају књаза, да не оде из вароши пређе, него ли што пристане на сва њихна захтевања. Некп најватренији завереници, држали су, да је најбоље средство за достижење њихове намере приморати Милоша да се одрекне од књажеског достојвнства на корист свога сина п да се установи наместииштво; Ђорђе је Протић предлагао, чак да убију књаза Милоша. Но већина је била противу оба предлога и Милета Радојковић, у ког су се највише уздали, каже им у очи, да ће употребити све мере против оних. који би покушали да кидишу на књажев живот или би га хтели приморавати да се одрече престола. Два послужитеља Милошева, који су пратили књатињу Љубицу, — буљукбаша Настас п Џекета опазе тајне плетке гостију Симићевих, и почну да подозревају, да се нека несрећа кује. У повратку књагињином пристане уз њезину пратњу п Милутин Петровић, брат Хајдук-Вељка. Послужитељи књагињини почну с њим да разговарају п намшгтну некако на тајно већање старешина, бивших Спмићевих гостију. Милутин помпели, да већ Настас п Пекета све знају, сам покаже важно признање. Они узму од њега тврду веру, да ће п пред Милошем то све показати, Књаз је био овда у Пожа= ревцу. Њему оде Настас п Џекета и све кажу, шта су знали. Одма, буде позван у Пожаревац и Милутин, и ту одкрије нове околности