Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

„Ђенерал Ђенеј пшта зашто се бијемо с Турцима 7

„Ми кажемо по реду какви смо од дахија зулум подносили и најпосле исекоше наше кнезове као Алексу, Бирчанина, Станоја, Петра из Ћуприје, Хапи-Рувима, и преброимо све друге, које смо онда добро знали и ћадијаху да све главне људе п оне који су у аустријском рату војевали да псеку, па да сама деца остану ит, д.

„Од стране Турака рекоше два мухасила: „шта је било, било; неће аге одсада онако чинити.

„На то је Катић рекао: „Баш и неће! Ви седште мпрно, ви сте царски мухасили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с њима ћемо срећу с оружјем да поделимо.

„Тада ђенерал Ђенеј пита: „шта захтевате ви од Турака, шта — ди Турци од васр Мене је мој двор одредио да вас помприм.“

Тада српски пуномоћници прочитају девет услова помирења, које је још раније Ненадовић написао. Срби су захтевади: 1) да оду Дахије из Београда 2) да се поврати власт београдском паши, ради одбране коме Срби дају 1500 пандура, ДОБ му не дође султанова војска; 8) Фермана, којим би се опростио устанак п било забрањено Турцима јавна или тајна освета рајп, која је покорна султану и противи се само гореспоменутим зулумћарима п мучитељима; 4) да сваки нови паша, који дође из Царпграда мора управљати по хатишерифу од године 1798, у коме су означене све дације, које је раја дужна да плаћа, која се обвезује да их п сада плаћа без пкаквог одговарања — везиру, спахијама, војводама п кадијама, али не лристаје Да плаћа никакве нове и прибављене намете; 5) раја захтева, да се установи суд у свакој нахији, и да се суди по закону, а нико да несме ошти каштигован пли уашшен без суда; да су кадије људи честити и побожни, а да не глобе рају нити да јој чине неправду; 6) Раја тражи да слободно понавља цркве и манастире, који су већ забатаљени или изгорели, и да не кваре обичаје наше вере ни кадије, ни војводе, нити спахије т. ј. да не долази никакав Турчин на наше свадбе, да се не меша у женидбу Срба и да не заповеда свештеницима н родитељима девојачким, да их венчавају са онима, за кога хоћеју Турци, јер сви ови обичаји спадају у круг власти српског архијепшскопа; да свештеницима и калуђерима не суде обични судови, већ да им суди архијешскопски суд; 7) Да је трговина слободна у свима нахијама п да може раја да продаје своје пропзводе ономе, ко јој плаћа више; 8) Да раја може да бира кнезове, које везир мора Да признаје за старешине раје, чија мишљења да мора кадија да пресдуша у свакој парници; заједно с тиме, сва раја у глас захтева,