Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

23

да избере једнога човека, за врховног вожда српског народа: преко њега да. везир шаље све ствари које се тичу Срба; њему да су подчињени сви кнезови; њега потврђује султан својим Ферманом који мора бити написан на име српског толмача, као што то бива у Мореји; 9) У случају, ако би султан пристао на све ове услове, раја. ће жртвовати свој живот за свога султана и извршиваће све његове заповести: дај боже, да му је држава непобедива.

Пошто су били прочитани услови, одпочне се уговараље. „Од тих наших захтевања“, вели Ненадовић: „Турци нешто о"тављају, ђенерал додаје да би како до мира довео; и било је много препирке од обе стране, али Турци мање, јер се стиде и познају своју кривицу. Сирома ђенерал мало нагибаше и на турску страну труди се да би како дошло до мира, до времена, кад опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић рекао би е се зграну и рече: „Нуто господине, ви нас на царски и ваш обрав преведосте преко Саве, а дахије пале куће и робе сиротињу као вуци овце без пастира)!“ Устаде п ђенерал, опави димове, у небо упрли, од десет кућа, пак се окрене на оне Турке, изврати кожу: „ви једне кесемије, ви једни бунтовници свога, дара , ви српске кнезове исекосте, и мене цар послао да народ склоним да се помирите, а ви пред очима мога цара, који је мене у место себе послао, сиротињу палите и убијате!“

„Турци сви вичу: „Вала није од нас нико у Врачар изишао, вала била, није наш нико.“ |

„Ђипа Катић између седећих Турака и Немаца, рекао би се помами, ватра му из уста сева. Спрома командирендер нађе се у чуду: једно се боји да Јанко њих кога недодирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко незаметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако, Јанко! полако, Јанко!“

„Лако ћу, господине, лако, „јер сам овде за водом и преварен, ал: чућеш ме сутра на врачару,“ пак окрете се турцима и рече: „чујте и дахијски и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алији, у јутру рано да изађе на Дедино брдо или у врачар, где он воли, па хат му, хат ми; кубура му, кубура ми; гардија му (копље), гардија. ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а спротиња нека мирна буде.“

1) Многи мисле да је хотимично некакав Атар Дољанац из Остружнице запалио 10 пустих сламњара кућа, на брду топчидерском, У којима су живили некада Бугари, па их пусте оставили. Мисле да је с тота запалио те куће, да тиме даде могућност Кара-Ђорђу да прекине дотоварање де се не помире.