Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

„Устаде и Црни Ђорђе и рече ђенералу Ђенеју: „Господине, опростите на вашем труду и доласку, ал од мира ништа нема, и од сад ћете чути и видити бојева, и збогом!“ Катић се опет окрете Турдима и рече турски: „Да абир ђерет — још једанцут вам кажем, кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручио Катић Јанко из Рогаче, ако је мушко, сутра рано на мејдан да ми изиђе. (77)

Ово је било велике недеље пре васкресенија. Српске вође повратише се у Остружницу да продуже ратовање. Црни Ђорђе и Катић оду у унутрашњост Србије, Ненадовић у пограничне, с Босном, округе; цел им је била да скупљају војску; за место састанка бпо је одређен Врачар; ров — 9 мај. У свима нахпјама биле су искупљене скупштине, које су морале решити: Ко ће ићи на Врачарр Ко ће остати да чува погранична места Р И кога ће оставити да обдржава, мир и ред у самој нахијпр Поглавице шабачког и ваљевског округа обрате пажњу такође и на то, да је потребно поставити управу п суд народу, М. Ненадовић, најпзображепијп од ондашњих Срба, читао је некада Јустиннанове законе, знао је за стротост Мојсејеву на, спрам Јевреја, увме „Корчмију “ књигу и изпише неколико параграфа. Скупштина призна, те параграфе као закон. (65)

5 9. маја слегну се Срби са различних крајева на Врачар под Београдом и првог дана имали су крваву битку с Турцима. За тим се ул0горе код Топчпдера; у сред логора била је војничка црква, коју им је поклонио митрополит Стратимировић: црква је имала све утвари потребнеза богомољу; они су п другу помоћ Добпап од своје аустријске браће: у Земуну су, казује Ненадовић, српске старешине имале пријатеља, коме је био слободан приступу београдску тврдињу, па им је јављао за све дахијске намере, за њихове спреме да пзлазе пз тврдиње ради нападања на Србе по томе, како су дахије стајале са турским становништвом у вароши. С друге стране пв Земуна кроз сваких три дана, Срби су добијали џебану, коју су спремали 60 Евреја под управом трговца Живковића, који је узео на се, да све то набавља. Погранични аустријски чиновници гледали су кроз прсте на саобраћаје Срба с обе стране Саве.

У том Срби пошљу у Царпград ону писту молбу, коју су били поднели у Земуну ђенералу Ђенеју заједно са девет услова ондашње погодбе. Аустрија такође јави у Цариград о нередима, које су проузроковале дахије у београдском пашалуку, који су се већ одазивали у аустријским јужним крајевима. Глас о победама српским над дахијама, који се пронесе по Бугарској и Босни, увкомеша хришћане, У Бугарској и Босни нађе се људи, који похпташе у помоћ Србији п