Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

414

тује да добро чувају како књаз неби могао ни доћи до конзулата, јер га он одатле неби могао никако издати. Конзулат је такође бло обкољен стражом. Но спремајући се да сбаце Милоша, саветници поднели су му 29. Маја на потпис нову организацију књажеве канцеларије, централне управе и стојеће војске. У 2. члану „устројства“ књажеве канцеларије наређује се да начелник те канцеларије буде књажев представник и попечитељ пностраних послова; он је природни заступник књаза, кад прилике то потребују. По члану 5. канцеларија је дужна чувати књаза од сваког поступка противног уставу и другим земаљским законима. У новом „устројству“ стојеће војске између осталога стоји и ово: Сви редовни војници који се данас налазе у служби, остају у истој до Ђурђева-дне 1840., а после тога одпусти ће се из војене службе (чл. 80.) Пошто та акта добију од Милоша потписана, саветници објаве му у име скупштине, да он мора или доћи на суд скупштине, или дати оставку. Матија Ненадовић (прота), и Лазар Тодоровић послани су били да склоне Милоша на оставку; они му представе стање ствари у најпрњем виду. 1-вог Јунија Милош потпише оставку на књажеско званије у корист свога старијег сина Милана, који је лежао на смртној постељи п објави то прокламацијом на име Савета, свију начелника, духовништва, п свега народа српског. Сва та акта, у место оца потпише његов млађи син Михајило, он удари и књажев печат. Милош се одказује под пзговором слабог здравља пзнуреног дуговременим трудом, који је чинио у корист српског народа. „Ја остављам Србију на свагда, вели се у тој оставци, и односим у срцу ту једину утеху, да остављам Орбију осигурану у њеним правима и заштићену снажним „покровитељством“, остављам Србију у миру, поредку, слоги и задовољству“. При читању те оставке били су по четири депутата из сваког округа, и праштајући се с њима Милош је свакога загрлио. Но паша није хтео да пусти Милоша из Београда док недочује одговор пз Царпграда. Мллош међутим натовари на лађу неке своје ствари и хартије и пошље низ Дунаво; но близу Смедерева зауставе лађу и одузму хатишериФе и друга акта. 8. Јунија Милош пи нечекајући одговор из Цариграда, почне се спремати да путује. Митрополит, епископи, Петронијевић, Симић, неки саветници, Хаџић, Лазаревић бејаху се пскупили у његовој соби. Милош је одао по соби, пз једног краја у другп, говорећи: „Ето браћо, каква је судбина!“ п изађе из конака у пратњи свију именованих лица и упути се Сави, где су код ђумрука чекале га три лађе. До Саве Милош је уз пут шалио се са Стојаном Симићем: „Ето Симићу! твоја је жена у Влашкој, а моја остаје овде, дај да