Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

444

58.

Сваки чиновник, који захте законим узроком изступити из службе, служивши неколико година може то учинити: њему ће се определити по иступленију његовом сходна пенсија, коју он буде заслужио.

54. Свако званије, било гражданско, било војено, бидо судејско, вручаваће се у

Сербији указом вњаза под условјем, да сваки чиновник почне с почетка од њижи степена п буде постепено и после надлежног општа намештен на степене више.

55.

Људи од закона, имајући званија судејска неће моћи нигда променути службу ни получити места друга куда, кромје у судовима, п битће дужни занимати се ивеључително у свом совершенствованију у части судејској.

56. Никакав чиновник, ни граждански, ни војени, не може нп само привременој намештен блти у судовима.

57.

Будући, да су Серби, платежни поданици високе Порте, Христијани закона Треческота пначе названа церква восточна, ја сам даровао народу сербскоме слободу, упражњавати обичне церемоније закона њиовог и избрати између себе са твојим содјејствијем и твојим надзпранијем њиове митрополите и њиове епископе под условијем, да они по духовному чиноположенију буду подчињени духовно власти патријарха, сједећег у Константинопољу, који се сматра као началник овог закона и Опнода. И као што је нужно пренмушчествама и свободама, дарованим издревле Христијанима, житељима царства отоманског од завладјенија. да началници свајшченства совершеним образом управљају дјелпма закона и церкве, (у коаико то неби дирало у дјела политическа, равно као што су опредељена натражденија од стране народа њиник митрополитима, њинин епископима, њинин игуманима, и свјашченицима, побожпим заведенијама, прпнадлежећим дцеркви: тако исти прошис битће набљудаван у призренију содержанија п достојанства митрополита и епископа, који се налазе у Сербији.

58.

Опредјелиће се у Сербији места за совокупленије особенот совјета митрополота и епшскопа, за учреждавајући дјела закона; дјела Митрополита, епископа и свјашченика ; П дијела касајућа се церкви земаљској.

59. Као што су спахилуци, тимари, п зијамети у Сербији укинути, тако се овај стари обичај неће никад наново уводити моћи, 60. Сваки Сербин, велики и мали подложен је и плаћању данка пи дајанија. Серби

чиновници, постављени по службама земаљскима плаћаће њиову припадајућу част по соразмерију; духовенстно само битће пзјатно од данка.