Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

446

вија уставна горе изложена буду извршивана у пједости за свагда. полатајући тако сву ревност, да прибавиш мојој дичности молитве и благослове свију класа житеља земаљски, и да потврдиш и оправдаш тим обравом повјереније и блатоволеније царско к теби. — Ја налажем равним начином свима Сербима вообшче да се подчињавају свима налозима књаза, соображавајућима се уставима п заведенијама, земаљским, и да се соображавају старатедно пристојностима вуждним. — Ја налажем да овај царски хатишериФ буде обнародован, да народ о њему свједјеније потучи, да сваки, произнут више и више признателностију, за ова дарованија п благодјејанија дарованна свима равном мојом шчедротом царском, влада сеу сваком обстојатедству тако, да заслужи моје одобреније, п да точке предстојећег устава буду нзвршиване од слова до слова и за свагда без да би се могло ни у какво време њима противушествовати,

И ти такође, мој везиру имаћеш га разумјенна, и сојузитћеш силе твоје са. силама књаза ко точному и стротому извршенију точки предстојећег императорског Фермана“.

Претрес тога устава види у књизи Матића, јавно право Србије, стр. 140161 у тој књизи наџечатана је и нота руског посланика у Цариграду Бутењева, којом он од своје стране признаје устав, „овај верман, каже између осталога та нота, јесте једно од главних услова, закључених између два висока. двора.“

(201) Новине српске за. 1889. год. Љ 9—18. Правитељствене новине биде су пуне имена, нових званичника, који су нанменовани, У псто време противници књаза, који су присвојили себе титуду „уставобранитеља“, писади су у „Српсвим народним новинама“, које су излазиле у Пешти.

(292) Огледало српско, св. 10, страна 290—998, О) судби Живановића ми ћемо дознати доцније из његових сопствених бележака, у којима говори да је дао оставку одмах по повратку из Цариграда, но књаз је задржао. Ево те њетове модбе од речи до речи:

Ваша Свјетлости милостивјејњи Господару!

»Како је у сада изданом уставу књажества Србији о членовима Совјета земаљског тласећа точка ХУП противу представленија. народне о сачињеним уставама советовавше се депутације у Цариграду, које сам членом ја чест имао бити, п противу уверенија мог, високом портом онако опредељена, како се не само преславно право народно „независимости внутрењег: правленија«“ — скраћује, но и сама машина правленија прекомерно отегоћава, и често у неприливу долазити мора да сасвим застане и поломи се; одкуд ја не избежне опасности за драго отечество предвиђам: то ово тога ради да најјасније доказатељство дадем 0 невиности мојој у таковом саставу речене точке; а ово тога ради, што нисам никако рад участвовати у јавни дјели за времена, кроз које духом предвиђам политическа ломлења у отечеству, реченом точком устава лако пролзвести се мотућа, у највећој попизности умољавам вашу светлост, да би сте ме милостиво вручено ми званије директора ваше придворне канцеларије, које сам од почетка године 1836 до данас одправљати чест имао, разрјешити, п спабдјевши ме свидјетелством како о управљапој мојој служби, тако и пасошем заграпичним, на неопределено време, дозвоЛити ми блалопзволили да с Фамилијом мојом у аустријске државе, а нарочито у Нредјел рођења мога, провинцију Срем, отићи и тамо бавити се могу.