Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

447

Благодарим у исто време вашој свјетлости на поклоњеном ми чрез цједо време моје службе високом благоводенију и поверенију, и препоручујући се милости вашој с најдубљим високопочитанијем пребивам.

Ваше свјетлости покорњејши слуга, У Крагујевцу 5 Марта 1889. Јаков Живановић стар. директор књаж. Србије придвор. канц,“

Књаз у место одтовора изда ову сведочбу:

»На сопствено позивање моје прешао је из Аустрије у Сербију аустријски бивши поданик (. Х. и Философији доктор г. Јаков Живановић 927 Јануара 1884 тод. у Србију и одма ступио је у службу моју у качеству директора моје придворне канцеларије, у којој је од истог доба до сад вјерно, совјесно и точно службу одпшрављао, мојим заповестима и налозима свагда повиновао се, честно дјела њему повјерења одправљао, свагда честног поведенија био, и вообце тако владао се, као што човеку честног карактера. пристоји.

»Будући ме је пак гореречени слободни художества и Философије доктор, султанског нишана итикара каваљер т. Живановић, молио да та од досадањег њетовог званија разрешим, то дајем му овим одшуст из службе моје, и разрешавам га од досада одправљаног званија директора моје придворне канцеларије засведочавајући овим свима и свакоме, да сам с њим у пуној мери био задовољан, тако, да он због способности своји у извршенију званични ајела, збот искрене вјерности к мени, као ко књазу и владјетељу својему, због честног и постојанот карактера, свог, п вообше због рједки своји и отлични, које та украшавају, добродјетељи, похвалу у пупој мјери заслужује, тако да ја у одласку његовом знамевито изтубленије чуствује м

(М. П) Милош Обреновић. ЕЊАЗ ОРПОКИ.

по заповести књажеској

Јоват Станковић. стар. протоколиста. внутрени дјела књаж. придворне канцеларије,“

„Кивановић је остао у Београду, но није одлазио код Милоша, који је међутим сам походио једном Живановића са целом свитом својом, и жалио му се како му је старији син опасно болестан и нема, надежде да ће оздравити. Кад премести болесног сина из Панчева у Земун, он оде и сам тамо и позове к себи Живановића, који је у својим зашискама описао тај последњи састанак свој с Милошем: „Ту ја нађем књаза, у великој бризи, не само о своме сину него и о својој сопственој судбини, јер ми је говорио да се саставила завера, против његова, живота, да га намеравају убити у његовом конаку у Београду. Ја му одтоворим, да не могу веровати да ко помишља о његовом убиству. На то ми он примети, ја те нисам позвао да ме увераваш о томе, о чему ја имам потпуна доказа, его да напишеш протест г. Бутењеву у Цариград и грофу Неселроде у Петроград. Ја му одговорим, да то ништа неће помоћи, јер је Париград и Петроград далеко, а земљи је потребан сваки час тосподар. „Па шта да радим запита књаз. Опростите, одтоворим ја, почем сам дао оставку, то не могу ништа, ни советовати пи писати. Ја те, рече он, и не питам до дужности, нето приватно, пријатељски.“ Ја му одтоворим да, ми је познато како

29"