Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

448

је он користио земљи у многим тешким приликама, сад је највећа опасност, па с тога. нека одмах иде у Београд и управља по уставу. Ма шта Совет предлагао он нека потппсује па ће после поправити, ако што буде рђаво. Алија не могу, рекне он, управљати по таком уставу, који поништава народна права, која су мноте муке коштала пменен народ. Ја немогу управљати са 17 судтанових људи, кад нема ни народне скупштине, која, би радила у оном правцу, у ком сам ја управљо пре устава. Ако треба ограничити владаоца, онда нека се ограничи само народном вољом, а не вољом оних 17 људи које народ ншти бира нити суди, но које бира књаз, а после њима нема суда у земљи, Ко ће им судитир Судиће им султан, од кога је народ с таком муком добио своја права. Ја сам много којешта видио у свом веку; но таку срамоту немоту подвети, да после историја каже да сам ја такав устав примло или што сам хтео такав устав шали што нисам разумео у чему је ствар. На то му ја одтоворим, да историја не може битл неправедна према њему, јер остају акта која. та правдају, ако је његово мишлење праведно; но почем се отачбина налази у опасности, то сам та молио да управља по уставу, док не прође та криза, јер је Бутењев при полазку нашем из Цариграда рекао, да се доцније може поправити ако се што нађе да је неуместно. Књаз примети да то после тешко иде, него да треба радпти што сада. Ја му одтоворим: треба саввати народну скупштину п њој изјавити да неможеш владати по том уставу и одказати се престола у корист свота сина вли оставити народу нека слободно бира сада новог књаза, а он сам нека се подени у што не меша, нето живи мирно као што су чинили многи владаоци, И као што је у новије време учинио влашки књаз Гика. На то ми књаз неодтовори ништа, само је захтевао да напишем тај протест Бутењеву и Неселроде, но ја та ненапишем, већ измолим пасош на неодређено време, да моту живети у дустрији. Такав је био последњи разговор моји с' њим.“

Доцније Живановић врати се на ново у Србију и измоли од правитељства сведочбу о својој служби. Ево те његове молбе.

„Високородном господину Авраму Петронијевићуј књажеском представнику и попечитељу инострани дјела и разни ордена комендатору у Београду.

Ваше високородије !

Познато је вашем високородију, да ја по даној мојој оставки на званије директора књажеске придворне канцеларије у почетку мјесеца Марта 1889. нисам од вас, као књажевског представника, под ког сам управом псто званије од почетка мјесеца Марта 1884, до реченот рока одтрављати чест имао, свидјетаљства како 0 одправљаној мојој служби, као и нравственом мом поведенију, измодио. И будући да је таково свидјетедетво мени необходимо нужно ко освидјетелствованију мом пред сваким, ко о том што знати надлежи, како орудије како за мене, тако и за Фамилију моју, спабдјевајуће мој политически и нравствени живот, у пространом, љубопитном, а можда и шкодљивом свјету: то понизно умољавам вас, да бисте ми та са пзложењем к' нредмету односећи се дотађаја п побудјенија, која су вама боље, нето икому, позната, и са изложењем поведења мог спрама господствујућети покровителног двора , као јединствено таковим на ком ја са спокојством и од“ дапостију почивати мотуће потребујући ми ближег познавања мене, ни вишег правдољубија, од вашег, и који једини. таково меви издали право и позив имате у ва шем обште познатом истино — и правдољубију издати изводили.

Који са пстиним високопочитањем и совршеном преданостију чест имам пребивати вашег високородија покорњејши одлута Јаков Живановић се. р. др. Филосо-