Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

449

фији, нетдашњи директор књаж. придв. кавцесарије, судт. вишана иФтихаре каваљер и цалско-руске златно медаље за иностранце притјажатељ.“

У Београду 21. Јула 1850.

А њему је била издана сведомба.

„Господину доктору тилософије Јакову Живановићу. Сведочим овим, да је од тодине 1888. као аустријски подданук и карловачки гимназијалпи проФесор од правителства књажестоа. Сербије у сербску службу позваш, и од аустријског правитељства изискан, одма у ночетку 1884. год. за директора књажеске канцеларије постављен био, почем је и одпуст од поданства аустријског извадио, и у сожитељство сербско ступио; да исти г. Живановић званије директора књажеске канцеларије до мјесеца Марта 18890. године са способностију темељно ученог човјека. и примјерном ревностију одправљао; годипе 1885. у пратњи књаза Милоша у Царитрад участвовао, и том приликом царски орден иетихара получејо; и најпосле, да. је т. Живановић, кад је царско величестно год 1888. од књаза Милоша, депутацију по ради важни свјетовања у Цариград искало, у исту са мном заједно за депутирца избран , у сочињевију том приликом израђеног земаљског устава од половине Шевала 1954. год. као п у издјејствовању Фермама, опредељавајућег грб и заставу српску, с: неутрудитим родољубјем участвовао. Но како је том приликом вњав Милош желио, да Совјета члепови, као и остали чиновници, по потреби и мјењати, а на доказаној кривици у земљи и касирани бити могу, и овог мјенија, ењаз Милоша исти г., Живановић и сам по свом уверенију крјепко придрежавајући се и таково за пјелисходно налазећи, исто у определеннју уставом одержати трудио се; доцније кад томе противно определеније точком 17 устава постављено буде, т. Живановић изразивши се још у Цариграду, да ће он по доласку свом из Царитрада у Сербију оставку дати, такову управ по повратку депутације у Сербију у год. 1889. на службу и дао, па онда и пасош изискавши с' Фамилијом својом у Срем отишам, и тек у почетку ове године у отечество своје, у књажество Сербију, опет повратио се. За сво пак време службе његове он је под вједомством моим бивши свагда према, господствујућем и покровитедствујућем двору лојално владање указивао.

„За овако нравствено и родољубиво владање своје, чета сам ја, као књажески представник по сватдашњем непосредствепом отношају мом к' њему, очевидни свидјетељ, заслужује г. Живановић истинитог уваженија на који конец и ја за дужност моју почитујем, њему на захтевање његово ово сведочанство издати које му ностојећим издајем.

„Ењажески представник и попечитељ инострани дјела каваљер Авр. Петронијевић с. р.

в. 1441. 22. Јуда, 1850. (М. П.) у Београду.

(208) Известије апелационога суда о побуни војника у Крагујевпу 1889. високославному књажества Сербије попечитељству правосудија у дборпику Хаџића: Огледало српско, св. 1 ст. 32—98. Новине српске за. 1889. год. Љ 20—22.

(201) Новине србске за 1889. год. Љ 22—074. Зборник закола из уредба у књажеству сербскви, књ. 1. стр. 17—66. Дпевник Хаџића у Зборнику: огледало