Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

Њ, пзмаку ЖЛУ. века, у две славенске покрајине, сударе се два славенска племена с азијским варварима. Ти судари имали су одсудан уплив на судбину та оба славенска народа. Њихова судбина од тих судара била је различна: на Куликовом пољу Руси надбију Татаре, на Косову Турци надбију Србе. Неможе се порећи, да није велоп политичког живота оба народа, у неколико имао утицаја на та оба догађаја. Код Руса — снажила се књажевска власт; код Срба се види супротан појав — распадање краљевине на оделите области, под влашћу засебних деспота, банова и налик на њих управитеља. 'То је бпла лекција, коју је историја очитала свима славенима.

Према постепеном укрепљавању руског племена, под влашћу московеких владара, српеко ве племе више и више распадало и подчињавало владарима туђинског порекла. У том времену већи део брпеких земаља подпадне под турску владу и Србија буде подељена на више санџака (пашалука), који су живили засебним интересима и који су имали засебне унутарње одношаје. Највише је самосталности, у овоме обзиру, очувао београдски пашалук, бивши источна покрајина земаља, које су насељавали Срби, али је раније, него-ли друге земље осетио потребу да се ослободи од турскога јарма. Изнајпре, у ХУП. и ХУПТ. век. овај део Срба налазио је неку помоћ у својој борби. 6 Турцима код суседне Аустрије; но то помагање оснивало се на саможивим рачунима бечког министарства. Одма затим тежње српске сусретну се с политиком руских царева, који су хтели ослободити хришћанске народе на истоку. Док се питање тицало простог крвављења, с Турцима, до тог времена тежње заштитника и заштићеника, нибу долазиле у сукоб између себе. Па победиоци Турака нису ни познавали унутрашње стање својих једноплеменика, нису сасвим познавали местне интересе, нити стање партаја,

Орђиза и Русија, |