Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
4
e
за истину примила, они су додавали још и то — чујте само! — даје Пашић, силом своје власти, приликом евакуације Србије, спречио посланике Рибарац-Вељковићеве групе да се п они евакушшу и дођу на Крф у Скупштину!... Цела је Србија сведок, да је то тврђење сушта неистина. Нико, међутим, не може бити обманут о томе куда се циљало и чему се тежило кад се, пред Хрватима и Словенцима, Србија представљала као земља, која је кроз читавих 25 година, па чак пи у очи великога pama, могла погнуте главе сносити тиранске полициске режиме.
За време рата, Србију су исто тако и Аустријанци представљали. У самој Србији чинили су то преко својих познатих „Београдских Новина“, а у Иностранству преко извесних пријатеља чланова „Југословенског Одбора“, преко поткупљене неутралне штампе и преко разних дефетистичких јужнословенских личности или група.
*
Прокламујући ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, ни српској Скупштини ни српској влади нису ни на ум долазиле какве империјалистичке, хегемонистичке или реакционарне тежње. Они будућу заједничку државу нашу замишљаху као потпуно демократску, са равноправношћу свих њених грађана и свих вера без разлике. Другчије није ни могло бити.
Србија већ одавно беше земља потпуно демократска. И да јој је неко наметао, она никад не би пристала вршити народно уједињење с намером да своју браћу подјармљује. Најмање су на тако што могли мислити Пашић и радикална странка, који су кроз тридесет година пре рата подносили највеће жртве у борби, из које се, најзад, поносито узднгла наша демократска Србија, која је шек као таква до краја оправдала назив Пијемонта нашег народа.
Улазећи у европски рат под вођством једнога у истини великога владаоца, прожетог до дна срца и душе патркотским осећајима, искреног демократе и скрупулозног чувара вашег Устава, Краља Петра и његовог достојног сина Регента Александра, који поред себе имађаше као саветника исто тако патриотску и демократску владу, Србија, за све време рата, ни једном није морално поклекла баш због тога, што беше демократска и што јој и вођство такво бејаше. Она