Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

'95

Тако је акцијом Д-р Трумбића дошло до тога, да су Талијани, после римског конгреса, дошли до обилне помоћи са стране јужних Словена, а да су у исто време задржали у својим рукама и Лондонски Уговор, којим ће се, доцније, послужити против тих истих јужних Словена!

Разлика између држања српске владе и г. Д-р Трумбића очевидна је, дакле, ну питању јадравском, и то на штету г. Трумбића.

Докле председник српске владе тражи од Сонина да Италија напусти Лондонски Уговор као основу своје политкке, дотле преседник „Југословенског Одбора“ пристаје да Лонлљонски Уговор остане и даље нетакнути ослонац Италије за њене будуће разговореи с јужним Словенима и са Савезницима! Докле је, дакле, председник српске владе тражио стварна јемства за будући праведни споразум између нас и Галијана, и тиме условљавао помоћ, коју су јужни Словени имали указати Талијанима, дотле је г. Д-р Трумбић продао ту помоћ Талијанима за неколико добрих ручкова, које су му римски великаши приредили. То је сав Бар, који су јужни Словени имали од римског конгреса. >)

Грех Д-р Трумбића је у толико већи, што је он још на десетак месеца пре римског конгреса добро знао да има изгледа за измену Лондонског Уговора.

Д-р Трумбић је, још у јуну, 1917. г, био о томе обавештен, а г. Пашић је, у то доба, приликом Крфских Конференција (на ХИ седници) јавно рекао пред свима присутним, па и пред Д-р Трумбићем: „О своме споразуму с Италијом Савезници нас нису обавестили. Али су нам саопштили да он може да се промени: зависи од јачине талијанске војне акције, и од наше снаге и нашег држања. Наши противници, Галијани, говоре: „ми немамо доказа да Хрвати и Словенци баш желе да се уједине с вама. Треба им дати прилику да се изјасне“. Гледиште које заступа Италија је ослабљено, што није дала ону војничку помоћ, коју је обећала. Затим, било је ослабљено доласком Америке; треће, теоријски је ослабљено и због револуције у Русији... Има изгледа да he

се мењати споразуми учињени на нашу штету“. („Нови Живот“ књ. У св. 9).

J 3) „Дочекиван сам (у талијанским круговима) не, као обичан југословенски изасланик, него као представник једне пријатељске земље,

у истини независне“ — хвалио се, после римског конгреса, Д-р Трумбић дописнику „Тајмса“.