Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

101 југословенскога народа, те права демокрације. На том истом праву имати ће сам народ да одлучи форму владавине. Све евентуалне размирице и пријепорна питања са суседним народима, имаде да ријешава интернацијонална конференција. Постојеће су династије Његош и Карађорђевић правиле неке неприлике, али је и шо сада преброђено американском демокрацијом. Од када је Америка ступила у рат, код Антанте је завладало потпуно демократско схватање и нестало је, у колико је било, свих империјалистичких алира. Лондонски Пакт формално још постоји, али јавно и устмено опозван је по Орланду на Конгресу у Риму, кад је шајавио да Ће u mu пребдјели, Далмација, Истра и Трст имати потпуно право да сами себи одреде тдјеће да припадну. Трст се не спомиње вани, пак је неопходно нужно да се о шом пштању не провоцира, е да се не изазивљу сметње. Нужно је порадити да они некоји у Трсту зашуте. Југословенски Одбор ради неодвисно од Антанте, а финансиран је из Јужне Америке. У овом је Одбору и брат Михановића, а сам славни консул држси се мирно и неутрално; продао је бродове и чека ко ће побједити. У Антанти је и Америци југославенско питање добро познато и на дневном реду. Американска војска долази несметано 300 хиљада мјесечно, ставила се потпуно под водство француске команде. Американски војници доходу потпуно изображени, организовани и дисциплинирани, те сјајно опремљени, а боре се управо јуначки. Код Француза је завладао сјајан елан и велик ентузијазам. Грепоруча се памешно владање и орггнизовање, по готову у широким масама народа, ше се не извртаваши великим и бескорисним трзавицама, већ, да чуваше сами себе и народ. Информиран сам о нашим појединим људима, и о политичким групама, па топло препоручам да се што прије изаберу народни згодни људи, који ће имати у прелазно доба да предузму у своје руке управу, у вријеме кад се буде од садашње власти прелазило у будућу. 70 је нужно да не буде немира ишјанархије. Вјероватно је да ће доћи до окупације свих наших крајева, да се избегне руској невољи те заштити туђе власништво. Кад до тога дође, имаде се пријазно дочекати дотична војска. Не шреба се губити у детаљу, већ је главно, увјека наглашавати слободу п право народног самоопредељења. На концу поручујем да је све подузело што је нужно било; али од овамо"