Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

102

се не може удесити тамошњим неутралитет, па је с тога нужно, да то сами уредите и направите“.")

Ово Д-р Трумбићево писмо није интересантно само по двема крупним нетачностима, које се у њему налазе, него и по осталој садржини.

У првим редовима тога писма, Д-р ТГрумбић тако представња ствар као да су наши амерички савезници просто одбацили и гледиште Србије и српску династију, па „југословенском народу“ из Аустро-Угарске загарантовали пргво да он сам одлучи о форми владавине своје будуће државе. која се према Крфској Декларацији имала образоватн у заједници са Србијом и Црном Гором. А то је била једна пука измишљотина.)

још већа је нетачност била тврђење Д-р Трумбићево, да је Лондонски Пакт „јавно и устшмено опозван по Орланду на Конгресу у Риму“...

Ни Орландо, као ни ма који други талијански министар, никада није опозвао Лондонски Пакш, ни јавно, ни тајно, ни усмено, ни писмено, никако, па ни на онај посредан начин како Д-р Трумбић наводи. Д-р Грумбин је свесно говорио о томе друкчије него што је било у ствари. Он је још много пре тог његовог писма добро знао, да се Талијанн нипошто ноћ: одрећи Лондонског Пакта. То му је, као што смо већ саопштили, и изреком рекао г. Торе почетком 1917. г. у .Тондону. У томе се и јесу разликовали он и г. Пашић, јер г Пашић није сматрао за могуће с Талијанима нешто ра пре, него што се они одрекну Лондонског Пакта, док је Д-р Трумбић с римским факторима склапао споразуме уз пуно признање вредности тога пакта!

На конгресу потплатених народности у Риму дошло је н до једног специјалног споразума између представника талијанских и Д-р Трумбића. Али ни тај споразум није порицао вредност Лондонског Пакта, ни непосредно, ни посредно. Није

1) Текст овога г. Д-р Трумбићевог писма добило смо од једног пријатеља.

2) По телеграфском захтеву Д-р Трумбића (у октобру 1915. г.) отишли су Дон Нико Гршковић и Д-р Хинко Хинковић у америчко министарство спољних послова да моле „да се наш југословенски народ призна засебним народом с правом на државну независност у уједињењу са браћом у Србији и Црној Гори“. Г. Филипе први доглавник Ласингов, каже Д-р Хинковић, насмејао се на то и рекао нам да се најпре споразумемо с Пашићем. (Д-р Хинко Хинковић: „Југославија у Америци“, стр 35). Ето како је америчка демократија мислила о тим стварима.

ДдИТи