Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

111

многе друге ствари. Утицај „Југословенског Одбора“ није се ни осећао, осим наопако, ни међу заробљеним Хрватима и Словенцима у Русији, где су већу важност и већи углед имали разни немачки и аустријски агенти, него они који су позивали у борбу за народно ослобођење. Нарочито су ненскрени рад Д-р Трумбића н „Југословенског Одбора“ и њихово роварење против српске владе, омели скупљање добровољаца, како у Русији и у обема Америкама, тако и међу заробљеницима, који су се налазили по разним логорима у Италији, Француској и Енглеској. ")

Биће, свакако, од интереса напоменути, да се са првом групом добровољаца, која је у 1918. г. из Америке стигла у Марсељ сликао и Д-р Трумбић, а у тој првој групи било је самих Чеха више него Хрвата и Словенаца укупно!

Кад су у Солуну из првог пука пристиглих добровољаца хтели издвојити једну чету Хрвата да би је назвали чета Зринскога, нису то могли да учине, пошто су Личани одбили да уђу, а самих Хрвата није било довољно ни за образовање само те једне чете. Сама „Југословенска Дивизија“, која је, под командом

1 ђенерала Воје Живановића, храбро учествовала у пробоју солун=

„Can u Спогпае ф Наша доноси податке о дару г. Бабурице талијанским добротворним друштвима, о чему смо ми потанко обавијестили у нашем листу,“ (“Југословенска Држава“ од 26. октобра 1918). Бабубурица је бно председник управе „Југословенске Народне Одбране“ у Валпараизу (Јуж. Америка).

6) Наводеби да је у Русији било две групе официра, заробљених на руском фронту, г. Ф. Поточњак вели, да су у првој групи били сви Срби и мали број Хрвата н Словенаца, а У другој групи „скоро сви Хрвати и Словенци“. Даље вели: „У овој другој групи има Хрвата у вези са Супилом и агент-провокатера, дјејствујући код руске владе створити: заробљенички хрватски корпус и пропагирати идентично независну Хрватску са Словеначком“. („Иг Емиграције 1“ стр. 51.)

„Али, нажалост, свега 98 Хрвата отишло је из Америке у добровољце“, — писао је „Американски Србобран“ чак у новембру (16) 1918. г.

А, г. Борковић (поручник) на збору у Чикагу 10. новембра, 1918., где је био и Д-р Леонтић, замерао је Хрватима „што их није отишло бар 50.000 у добровољце, па да они сад буду у Далмацији место Тали-' јана“ („Американски Србобран“ од 22-Х1-1918.)

„У добровољачкој дивизији у Русији било је 90", Срба“, рекао је fi. PLAVO, на једној конференцији на Крфу. („Нови Живот“, књ. V, свеска 9.

Д-р Бјанкини писао је у „Југословенској Застави“ од 11-УШ-1918. да је од наших заробљеника у Русији кренуло свега 200 'далматинаца за фронт на Соми и око 4000 за фронт на Солуну. То је било све од преко 200.000 на руском фронту заробљених Срба, Хрвата и Словенаца.

Уосталом, г. Пашић је, још приликом конференција с „Југословенским Одбором,“ које су се на Крфу одржале, с болом морао констатовати, да се „после годину дана рада на добровољачком питању показало, да резултати ни близу не одговарају уложеним трошковима и труду.“ („Нови Живот“ књ, 1Х, св. 11: 1922, те)