Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

110

Трумбић, који је, у многим приликама дотле, слао одушевљене и у исто време снисходљиве депеше и Краљу Петру и Престолонаследннку, „будућем љубљеном краљу Срба, Хрвата и Словенаца,“ депеше понизне на какве ми Шумадинци нисмо навикли; он, који није пропустио ни један рођендан, а да се пред Монархом Србијен наследником Престола, ин ако издалека, дубоко не поклони, наједанпут је окренуо главу и од Монархије ин од Карађорђевића! За њега више није било речи о заједничкој „Краљевини“ него о заједничкој „Држави.“ А што је главно, оно што је Д-р Трумбићу нарочито чинило задовољство, било је то, што је сад могао то своје, дотле прикривано расположење и јавно да манифестује. Раније, он је роварио против Србије и српске владе, и против Крфске Декларације, тајно, преко својих агената у савезничким и неутралним државама. А после пробоја на солунском фронту и на домаку потпуне победе Савезника, кад више није било времена за тај посредни и подмукли рад, а ни очекиваног успеха од таквог дотадашњег рада, морао је устати да и сам лично, непосредно, отворено н јавно, каже оно што је дотле говорио само кроз уста својих сателита.

Излишно је и напомињати да су резултати те подмукле борбе, коју су г. Д-р Трумбић и његови пријатељи водили против Крфске Декларације готово још од саме њене појаве, били двојако поразни за нас. С једне стране тиме су међу сам наш свет били унесени нови елементи узајамног неповерења, а, с друге стране, искористили су то стање међу нама наши непријатељи, као што смо то MH раније напомињали.

„Вођство је криво, што народ у Сев. Америци није онолико допринео колико је могао“, писао је Д-р Љуба Леонтић концем 1918. г. Али је вођство криво и зато, што ни у јужној Америци, међу нашим светом, наша национална ствар није добила онолико потпоре колико је могла добити. А тамо је непосредно деловао баш и сам г. Леонтић. Наши прваци у ]. Америци имали су времена и воље чак и за то, да скупљају добровољне прилоге за талијанске хуманитарне установе, а ни до конца 1918. год. нису били стигли да све наше људе прикупе у народне редове!=) Вођство је криво и за

5) „Знам да су многи чекали на мене у нади да ће се том приликом решити две ствари: уредити неке несугласиџен прикупшши у народне редове многобројне наше људе, који стоје по страни“ (Ив пнсма г. Марјановића из Буснос-Ајроса „југословенској Домовини“, од 16-Х!1918, г.)