Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

109

они оправдавали такво своје скроз разорно држање, били лишени сваког основа.

Ми смо већ раније спомињали предавања, која су чланови „Југословенског Одбора“ приређивали у Женеви, и на којима се о Крфској Декларацији говорило као о једној „OKтројци, која је IHpoTHBHa ONIITO| JKeJbM Haluer Hapona“.?) V истом смислу агитовало се међу нашом емиграцијом и по другим местима у Европи, а нарочито у Америци, преко оног дела тамошње јужно-словенске штампе, који је био под непосредним утицајем „Југословенског Народног Вијећа“ у Вашингтону. А зна се да је ово Веће радило по инструкцијама Д-р Трумбића и у споразуму с њим. Али без обзира ва ове посредне доказе о Трумбићевом непријатељству према Крфској Декларацији, имамо и непосредних доказа о томе, и не само у оној његовој дволичној игри, коју је његовим, Трумбићевим, оригиналним депешама разголитио Д-р Хинко Хинковић, >) него и у директним изјавама, које је давао штампи. Тако је Д-р Трумбић, баш оних дана када су сви српски листови, који су тада у Америци излазили, веровали да је он јоли увек на програму Крфске Декларације, дао изјаву дописнику „ASзостајед Ргез5,“ (у октобру, 1918.) у којој, поред осталог, и ово каже: „не могу вам за сад рећи које ћемо место учинити нашим главним градом, ншти какав ћемо облик владавине успоставити. Када будемо ослобођени, састаће се Уставотворна Скупштина, која ће решити сва питања односно облика владавине и управе.“

Имао је право њу-јоршки „Југословенски Свијет“ (од 26-Х1-1918. г.), када је, спомињући ову Грумбићеву изјаву, узвикнуо: „ако је ово још увијек Крфска Декларација, онда је и Хондурус европска држава!“ Доиста, то и није више била Крфска Декларација, него њен — „расап“ како би то рекао Дон Нико Гршковић.“) Усталом, на познатој конференцији у Женеви, у новембру, 1918. ни г. Д-р Трумбић, ни други „Jyгословени“, који су ту били, нису хтели уопште што чути ни за Крфску Декларацију ни за принципе њоме усвојене. Д-р

2) Д-р Петар Слепчевић (секретар Д-р Трумбић у емиграцији): „Приватна инцијатива у националном раду“, Женева, 1918. г. И г. Ст. Протић каже да се са хрватске стране „почело против Крфске Декларације радити још за време рата.“ (Радикал“ бр. 72 од 1922. г.).

3) Д-р Хинко Хинковић: „Југославија у Америци:“ Загреб, 1922. г.

4) Потпреседник бив „Југословенског Народног Вијећа“ у Вашингтону .