Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

114

#

#

својих бриљантних успеха у последњим борбама за општу Савезничку сшвар, заслужује учинити јој што пре, да до ових попуна дође. Нагласити нарочито да је овај контигенат потребан да се што пре у Србији појави, поред других разлога и за опште олакшање рада на реконституцији Србије.5)

" Француски министар спољних послова одазвао се одмах овом позиву, и већ је, после кратког времена, америчка влада тражила један хитан кредит ради репартирања добровољаца; мотивишући то тражење „догађајима, који су се одиграли и који су данас у току на Балканском фронту, где српска војска показује тако бриљаншне успехе, и која због губитака, које је претрпела и којеи даље има, потребује попуне“. Даље се у тој мотивацији наглашавало, да се траженим кредитом хоће „да осигура што интензивније скупљање добровољаца Југословена у Америци“, као и да ће се тај кредит „преко француског амбасадора ставити на расположење српској војној мисији“. ; ја i ON i NS Тако су, дакле, Французи и Американци мислили о томе где и на чијем фронту треба да се употребе јужнословенски добровољци. Д-р Трумбић је, као што смо видели, мислио другчије, и чак је код српске владе настојавао, да и од оно мало добровољаца у српској војсци на Солуну издвоји један део, да би му на француском фронту послужно као нека матица око које би се трудио прикупити јан добровољаца, разуме се опет за француски фронт. А кад се са српске стране није усвојио Д-р Трумбићев предлог о тој ствари, он онда није налазио да му је и иначе дужност да купи добровољце за српску војску на солунском фронту.“)

Тако као Д-р Трумбић поступали су и други његови пријатељи из „Југословенског Одбора“, па, као што смо ви-

S) О овом кораку француског војног министра била је обавештена и српска влада, којој је достављен препис овог акта.

ду У првој половини јула, 1918. јављао је из Париза де Ђули, члан

„југословен. Одбора“, Д-р Тримбићу у Рим: да су на француском фронту примећене хрватске јединице. С тога је, вели, интерес Савезника „ур-

гирати решење о оснивању југословенских јединица на француском фронту“ ради пропаганде и врбовања добровољаца међу заробљеницима у Француској, „Французи очекују, додавао је Де Њули, да допринесемо победи као Чеси mw Пољаци, па не смемо то надање разорити“.

Французи су одиста то очекивали, али нису тражили да наши добровољци допринесу победи баш са француског фронта. Ако су на том фронту били Чеси и Пољаци, то је зато што они свога засебног фронта уопште нису имали. А наши су се добровољци имали за исту циљ борити на свом сопственом фронту, на фронту српске војске код Солуна.