Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

115

дели, и они у Америци. Била им је свима девиза: не појачазвати српски фронш код Солуна, јер ослобођење треба да нам дође са запада, а не са Истока, што је значило: нећемо да се наше ослобођење јави као рекомпензација Србији. Раније, у почетку 1917. г, што опет треба нарочито нагласити, Д-р Трумбићеви пријатељи у Америци нису тако мислили.

„Србија је све жртвовала за слободу Југословена“... „Југословени у Сједињеним Државама треба-с тога да јој даду што је могуће више бораца, како би се поступно појачали ослабљени редови српске армије“... „Потребно је да се Србима, који из Америке крећу ка Солуну придруже као борци пи Хрваши и Словенци.“ “)

То је, у почетку 1917. г., био „акциони програм“ „Југословенског Народног Вијећа“ у Вашингтону, и био је тада објављен у Америци. Утицајем Д-р Трумбића и неких других чланова „Југословенског Одбора“ тај је програм доцније сасвим напуштен, па се с тога и могло догодити да на српском фронту код Солуна буде онако мало Хрвата и Словенаца.

Нешто јачи покрет за скупљање добровољаца осетио се међу Хрватима у Америци — и то само у четири колоније тек пошто се чуло да је званична Америка тражила онај крелит за добровољце. '

„За Словенску Легију спрема се све што је за мегдан“, — писао је, концем октобра, 1918. неки г. Ј. А. Матијашчић из Моофахпа Народном Већу у Вашингтон,““) А тада кад је тај г. Матијашчић то писао српска се војска са солунског фронта већ налазила на територијама Аустро-Угарске.

Загребачка „Слободна Трибуна“ од (17-ЈУ-1921.), која је орган негдашњих чланова бив. „Југословенског Одбора“, данас је принуђена и сама признати, да у погледу скупљања добровољаца „није било плода ни од оног невиђеним заносом покренутога покрета у Ј. Америци“, а ни од пекрета у Сев. Америци „који није био ни издалека онако опсежан како је требао и могао бити.“

Зашто је то тако било „Слободна Трибуна“ не каже. Али се и без тога данас јасно'види и зна ко је свему томе крив.

Међутим, и без обзира на то ко је крив што Хрвата и Словенаца не беше међу добровољцима у српској војсци више него што их је било, ми осећамо најтоплију благодарност

#) Париско издање „Виџебп Јоцозјауе“ од 1-УШ-1917. **) Југословенски (Свијет“, од 3-Х1-1918. 8“