Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

122

која је од необичног значаја; и тај најјачи стуб југословенског Одбора у Америци није хтео да ради — док није звекнуло из српске кесе!......

„Кад је на концу рата г. Милан Марјановић пошао за

Европу, написао је брошуру, у којој је на крвнички начин напао дон Ника Гршковића и његову дружину. Али је био толики јунак, да ту брошуру није пустио сам у свет, него је замолио неке своје пријатеље, да ту брошуру оштампају н пусте у свет — када он буде на „дебелом мору“. Тако је и било: до те смо брошуре дошли тек онда, када је г. Милан Марјановић био на средини океана..... У тој брошури, г. Марјановић тешко окривљује своје трогодишње другове: да су радили, што су радили, само ради — новца. „На ту брошуру одговорио је дон Нико Гршковић: 02 je u r. Милан Марјановић ради лепе плаше, коју је имао об српске владе, радио што је радио, ин да би имао да одговара пред америчким властима, што је извесне своше, које је сабрао у Јужној Америци на рачун југословенског Одбора, књижио на властито име.“

Ето, какви изгледају ти велики „Југословени“ Д-р Грумбићеви. Д-р Трумбић се, концем септембра, 1918. бавиоу Швајцарској. Његово је бављење ту било кратко, свега пет-шест дана, као и увек, кад је у Швајцарску долазио. Највише се тада задржао у Берну. (Ово његово бављење у Швајцарској пада на две недеље дана пошто је римска „Агенција Стефани“ објавила ону одлуку талијанске владе од 8. септембра: да она, талијанска влада, „сматра покрет Југословена за постигнуће независности и стварање слободне државе као начело за које се Савезници боре“.....

Из Берна послао је тада Д-р Трумбић, преко нашег тамошњег посланства, један подужи телеграм, „југословенском Народном Вијећу“ у Вашингтон, и у том телеграму саопштавао Већу горњу одлуку талијанске владе. Поред осталог, у томе се телеграму и ово говорило:

„Односно наших у односу с Талијанима не треба давати повода рекриминацијама, треба пратити радом талијанску пропаганду, али не агресивно, него остати увек на 00брани у колико Талијани нас нападају, или у колико у питању наших земаља истичу освајачке захтеве. Треба њих