Србија и Југословени : за време рата 1914-1918
121
јавно: „Ми смо већ дали израза да је наше поверење у српску владу потлуно и да је Србија онај иншернационални фактор, који шреба да реши наше питање“.У)
Тако су ето, говорили и Д-р Трумбић и Д. Трннаестић у“ лето 1917. г. Али је, Д-р Трумбић, доцније, а нарочито у лето и под јесен 1918. г. свом снагом настојавао на томе, да _признати заступник новоослобођених Југословена пред Савезницима“ буде он и „Југословенски Одбор“, а не Србија и њена влада. Е
>=
Саопштавајући како је Стипица Брозовић хрватски новинар, за све време рата издавао у Америци лист „Домовину“, коју је био покренуо и издавао парама аустро-угарског конзулата у Њу-јЈорку, и у којојје стално грдио Србију н „југ. Одбор“, г. М. Тефтић, уредник „Банатског Гласника“, каже у истом листу (број од 17-УШ-1922,) ово:
„А ево што знам и што сам чуо о другим хрватским првацима и вођама за време овог рата — онима који су, на овај или онај начин, долазили у додир са мном у Америци:
„Стари Д-р Анте Бјанкини, номинални председник Југословенског Већа у Америци, покушао је да прода г. Милану Прибићевићу, тадањем шефу српске војске у Америци, свој дневни лист „Хрватсту Заставу“, која је, међу нама буди речено, стојала врло рђаво, — за 5000 долара. У детаљисаном рачуну за ову купопродају налазила се многа добра ствар: тражило се толико и толико за штампарију, толико и толико за адресе, па се тражила и извесна добра свота: за „добру вољу“ — да се тај хрватски лист стави на расположење српској влади!......
„О томе да је хрватски свештеник дон Нико Гршковић, власник „југословенског (Свијета“, који данас онако лепо „слика“ нашу државу, добио од госп. Милана Прибићевића 6000 долара; да је наше посланство дало тај новац и тиме постало главни акционар тога листа, — било је овде речи и раније. Да то не понављамо већ да нагласимо ову чињеницу,
9) „Нови Живот“, књ, У св, 9. од 1921 Чланак: Како је дошло до Крфске Декларације. ___Тринаестић је, такође, био у истим мислима кад је на седници од 3. јула на Крфу изјављивао, „да српска влада треба што пре да учини корак код Савезника и да постави наше питање“, јер мисли „да је сад дошло време за то, и да Србија не би требало да буде одвећ скромна, јер јој њене принеше жршве дају право, да ошворено изнесе све своје захшеве“ („Нови Живот“, књ, М! св, 12).