Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

120

јући у томе истом листу зашто су они напустили Крфску Декларацију, и оптужујући српску владу „што је присвојила право заступстшва новоослобођених Југословена“, јер то „не значи ништа друго до ли сшварање једне погибелне хетемоније у Југославији“! М они су тако писали споразумно са г. Трумбићем.")

По појмовима Д-р Грумбића и његових пријатеља, српска влада није смела узети чак ни дужност и право да говори у име неослобођених Срба, а камо ли у име Хрвата н Словенаца, јер би то било „стварање погибелне хегемоније у Југославији“! Али те погибелне хегемоније неће бити кад не само у име Хрвата и Словенаца, негону име неослобођених Срба буду говорили Гршковић, Трумбић, Хинковић ит. д2) Што је још најинтересантније то је, што су они у том праву и дужности српске владе, да говори у име неослобођених „Југословена“, пронашли „српски империјализам“ н „погибелну хегемонију“ тек дуго после Крфских конференција, када су и сами признавали да једино Србији и њеној влади и пристоји то право, и ником другом.

Кад је Д-р В. Маринковић, приликом Крфских конференција, говорио како се „у Европи, од стране наших непријашеља, већ тврди: Србија хоће уједињење, алн је то њен империјализам, јер ови други то неће“ ин како ће „ова дискусија имати само онда добар резултат“ ако будемо дошли до закључка: „да је политика свију нас она, коју води српска влада, да је та влада сад случајно радикална, али да је она српска влада и да нас све представља, да је, дакле, влада Срба, Хрвата пи Словенаца“ — онда је устао Д-р Трумбић и ово из-

т) „Без обзира на било кога, а истини за вољу, овлашћени смо најавити, да су тврдње г. Трошта, у погледу г. г. Трумбића и Корошеца, потпуно неисправне и неистините, што се најбоље види и из писама дошичне господе, која су управљена Југословенском Народном Вијећу н Дон Ники Гршковићу након шога, што им је био потпуно познат иступ Вијећа и суделовање доч Ника Гршковића у републиканском покрету међу Југословенима“ — гласила је једна изјава уредништва „југословенског Свијета“, објављена у 2869-ом броју тога листа. Овом изјавом демантован је поменути г. Трошт, који, како се у самој изјави каже, „прорачунано приповиједа, на мјесту где се ради о добру нашег народа, (т. ј. код америчке владе) да су г.г. Трумбић и Корошец озловољени услијед иступа Југословенског Народног Вијећа проти г. Пашићу и да осуђују републикански покрет међу Југословенима у Америци“.

8) „Србијанци имају право да се брину само о Србији, а о Југославији могу говорити не Србијанци него Југословени“. (Из једног памфлета, који је 1917. г. растуран међу нашомемнграцијом најпре у Швајцарској, а одатле н по Француској, Енглеској п Америци).