Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

119

служимо њиховим изразима, они су били прихватили Крфску Декларацију зато, што им се учинило да јето онда било „савремено“, а поглавито зато, што је било „опортшуно“. Сва друга врата била су за г. Д-р Грумбића и његове пријатеље затворена. И тек онда кад се на њихово куцање ни са које стране није одзивало, тек тада су се они окренули Србији, али опет с намером да остану с њоме само до прве прилике.) Чим су поверовали да се та прилика указала, они више нису само тајно бушкарали против Србије и њене владе, него су одмах и јавно устали, с једне стране одричући се Крфске Декларације, а с друге оптужујући српску владу због њене „велико-српске политике“, због тога што она, тобоже „води политику српскога империјализма“ и што хоћеу будућој „југославији“ да спроведе „српску хегемонију ! А доказе за те- своје бедасте оптужбе налазили су у томе, „што је, како су говорили — српски министар председник својом политиком доказао, да је монархијски облик дудуће јутословенске државе, по његовом мишљењу, дефинштивно решен“, и „што се уједињење нашег народа мора спровести под вођсшвом Србије“ !

Тако су писали Д-р Хинковић и Дон Нико Гршковић, интимус Д-р Грумбића, у „Југословенском Свијету“ у октобру и новембру 1918. г., а тако је Д-р Хинковић тада изјављивао и у другим америчким листовима.

„Нећемо монархију ш нећемо Србију као вођу“ — то је била парола Д-р Трумбића и осталих, који су по његовој свирци поигравали.

„Ми смо се одрекли Крфске Декларације, јер су је злоупотребили они, који су нашој новој држави, без приволе па и против воље народа, хтели наметнути монархијски облик“...

„Монархија — то је Велика Србија, а Југославија може бити само у Републици“.

„Пашић је не само за Велику Србију, него и за Велику Краљевину Србију“.

Ето, тако су писали амерички пријатељи Д-р Трумбића у органима вашингтонског „Југословенског Народног Вијећа“ („Југословенски Свијет“ од 24—28 новем. 1918), објашњава-

6) „Трумбић, који је онда кад је то било и опортуно и савремено, потписао Крфску Декларацију, имао је одважности да онда кад је Крфска Декларација, развојем догађаја у читавом свијету и новим социјалним превратом, постала несавремена, да одустане од ње“. „Југословенски Свијет“ од 26-Х1-1918).