Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

118

јер није имала мандата за то. Била би одмах дезавуисана и уклоњена, да је тако што урадила. То је толико разумљиво E тако просто и јасно да о томе не треба ни разговарати. Ни народ у Краљевини Србији, а камо ли његов владалац, никад не би пристао, да се, у том погледу, надгласава с хрватеком и словеначком браћом баш и онда, кад би све задње намере биле искључене. То је, као што рекосмо, тада, било јасно и за Д-р Трумбића, и за Д-р Хинковића, као и за сзе остале чланове „Југословенског Одбора“, у колико је, разуме се, реч о ономе, што су они тада, у доба кад је израђивана и објављена Крфска Декларација, као и пре тога, јавно говорили. Сасвим је друга ствар шта су они интимно мислили кад су закључке Крфске Декларације одобрили и потписали, или шта су најпре тајно, а после и јавно, против ње предузимали пошто је она објављена. Јер ако су они, доцније, тврдили да је Крфска Декларација оставила нерешено питање о форми владавине и о династији, то није било зато, што су и сами веровали да је то доиста тако по духу и смислу саме Крфске Декларације, него због тога, што им је ради нечег другог било потребно тако говорити. Они су били свесни да таким причима обмањују наш свет, али нису имали никаквог другог изговора, којим би правдали и јавно поврсЋање на своје старе римске сепаратистичке идеје, које у _ ствари никад нису ви напуштали. Њима је Крфска Декларација била потребна као заштита од Србије, од њеног тобож-= њег империјализма, како су они то посла и јавно говорили И докле год нису дошли у положај да поверују да су добили „јаче јемство“ за остварање хрватских националних аспирација, онн су се јавно показивали као највећи поборници Крфске Декларације, и ако су тајно, преко својих људи, роварили против ње, и чак оптуживали српску владу као да је оза изневерила Крфску Декларацију, које се они, Д-р Трумбић и остали, бајаги верно држе!) Једном речи, и да се по-

5) „У ноти председника Вилсона од 18-Х-1918. г. која нашим народним аспирацијама даје несравњено јаче јемсшво од Крфске Декларације, ми смо добили сјајну замјену за декларацију“. (Из једне изјаве Д-р Хинковића дате америчким листовима преко Оппеа-Ргез5, у новембру, 1918. Ту је изјаву донео н њујоршки „југословенски Свијет“ у броју од 24-Х1-1918. г.). А по дошаптивањима Д-р Грумбића и неких других чланова „Југ. Одбора“, г, r. Стид пи Ватсон тврдили су само три-четири месеца раније, у лондонској „Мер Епгорг“, као да је то Пашић који се одрекао Крфске Декларације! Види се и из тога како су Д-р Грумбић и другови му намерно протурали неистине о држању Пашићевом.