Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

У ДЕО Одјеци Мајске Декларације

3 . 1

Декларација, коју је, у име „Југословенског посланичког клуба“, прочитао у бечком парламенту Д-р Корошец, 30. маја, 1917. г. — због чега се она и зове мајска деккарација _ захтевала је, као што је познато, да се све земље у Аустро_Утарској, на којима. живе Срби, Хрвати и Словенци, „на шемељу народног начела и хрвашског државног права“, уједине у једно самостално државно тело „под жезлом Хабздуршко= Лоренске династије“. Као што се види, обухватила је та Декларација оне исте захтеве и наде, какве је изнео Д-р П. Магдић на седници Хрватског Сабора још 14. јуна, 1915. године, о чему смо раније говорили. с

Без бојазни да будемо демантовани, можемо сасвим поуздано рећи, да су сви Хрвати и Словенци, без разлике, једнодушно прихватили горњу декларацију. На партијским скуповима и на конфесионалним (католичким) састанцима, који су се одмах по објави мајске декларације отпочели приређивати по Хрватској и Славонији, по. Босни и Херцеговини, Далмацији и словеначким земљама, сне хрвашске и словеначке странке придружиле су се горњој декларацији свом душом, доносећи изјаве и резолуције у истом духу и смислу: све су изјављивале да желе „Југославију“ под жезлом Хабгбуршко-Лоренске династије, и све су ту формулу најсрдачније прихватиле.

Ми, наравно, не можемо овде набрајати све те изјаве и резолуције) али ћемо, као једну од првих, споменути декларацију, коју је у име Старчевићеве странке права, прочитао Д-р А. Павелић у Хрватском Сабору, 5. јуна, 1917. г.

1) Известан број ових изјава и резолуција саоштен је у књизи Ф, Шишића: „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“. Ту је у целости саопштена и мајска декларација.