Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

140

октобра, 1918. г. Д-р Трумбићу, у којој се тражила сагласност „југословенског Одбора“ и на јавно одрицање од Крфске Декларације, пушем једног прогласа, „пошто даномице губимо ослон у народу и пошто нам пријети погибел да нас народна бујица не прегаги“ (Д-р Хинковић: „Југославија у Америци, стр. 24.).7)

Но, колико је мајска декларација поново поаустрофилила многе „југословенске“ борце служи нам као најбољи доказ један протестни збор, који је, у фебруару 1918. г. био држат у женеви, у заЏе соттипаје. :

- Лојд Џорџ беше одржао у енглеском парламенту, 9. јануара, 1918. г., свој познати говор, у коме је, поред осталога, истакао као формулу за решење аустро-угарског питања: аутономију за пошлачене народе. Дан раније, исто тако се беше изразио и председник Вилсон пред конгресом у Вашингтону.“) Беше, дакле на помолу једна аустријска „Југославија“. Требало је против тога протестовати с наше стране. На дватри дана после говора Лојда Џорџа, лондонски „Тајмс“ објави један такав протест од стране „Југословенског Одбора“. Али то не беше довољно, једно због тога, што протест „југословенског Одбора“ остављаше Вилзона на страну, те само ре-

агнраше на говор Лојда Џорџа, а поглавито због тога, што би се тај усамљени протест „Југословенског Одбора“ губио, ако га не би прихватиле све наше емигрантске колоније где их је год било. Fana је била прилика да се јавно мњење са-

везничних земаља заталаса протестима јужнословенских еми-

5) По Амернци су н тада н доцније кружнли многи аустро-угарски агенти и наговаралн наш свет да се одриче Србије, а да подупире Аустрију. Један Хрват, неки Јаков Дроленец, нз Копривнице пнсао је 0 томе „Американском Србобрану“ и овај је то писмо објавно у своме броју од 2—1—1919. г. Пнсмо је било послато из Хибинга у Минесотн, и у њему се ово каже:

„Пре трн тједња овамо су долазили неки агенти аустро-мађарски п њемачки из Сан-Паула ни јако опрезно да их не опазе власти залазили су по становима гђе живе Хрвати франковци, онп који читају Сотијев „Народни Лист,“ и кажу да треба добро подупнрати Аустрију и раднти на томе да се заваде јужни Словени и да се збаци династија Карађорђевића ни влада... Ови агенти сада организују аустријске старе пријатеље, да се изјављују само за Аустрију, да све земље око Јадранског мора треба да се уједине са Аустријом, а Хрватска до Загреба пи Далмација до половине; а земље где живе Срби да буду за Србнју, само веле да је главно Србију откинутн ни раставити од Савезника ин јединства народног, а ако се збаци Карађорђевића влада, онда ће се то моћи постшићи.... Они веле даље, да је Аустрија обећала свима, која раде на томе да се збаци краљ Петар дати имања н новаца... Ови агенти јесу од Зотијева „Народног Листа“, а други је служно код аустриског консулата пред 6 година“. .

6) „Народима Аустро-Угарске, чије место желимо видети обезбеђено и зајамчено међу народима, треба пружити најслободнију прилику за аутономни развитак“ (из Вилсоновог програма од 5—1—1919).