Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

У ДЕО

_пшта Народна Скупштина: један предлог Д-р Трумбића — дд-

бијање српске владе да мсвоји тај предлог —- Мишљење Tr. Ст. Прд-

тића о томе — 0 једној циркуларној депеши T. Пашића и одбијању српског посланика у Вашингтону да поступи по њој

„јесени г. 1916. док се је спремала прва солунска офанзива реорганизоване српске војске, један познати дипломата српски, онда активан посланик, корјенити Србијанац, саставио је и предао је у Паризу г. Веснићу, а послао на Крф г. Пашићу и на Солун Престолонасљеднику Александру једну споменицу, у којој предлаже слиједеће:

„Србија у овом часу нема територијума. Она га је изтубила у поводу тога, што је прихватила борбу за слободу и јединство свих Срба, Хрвата и Словенаца. Њезин је ратни пиљ револуцијонаран, пак нека и њена тактика буде овакова.

Сад је час да се изврши оно што ће касније бити теже и компликованије.

„У том часу сва Србија, у колико самостално постоји, важи и дјела једино у војсци. Шеф војске је Регент Александар. У часу кад почне офанзива нека Регент у прокламацији на војску каже:

„Не ослобађамо више само Србију, него цијели народ југословенски. Идемо да ослобађамо цијели територијум до Соче, Триглава, Драве и т. д. пак да оснујемо нову заједничку домовину свих Срба, Хрвата и Словенаца.

„Тим начином ће бити мимо дипломације прокламиран интегрални народни програм. Ставит ћемо Савезнике пред готов чин.

„Влада Србије, према старом уставу, неће примити одговорност него ће предати демисију на руке Регента. Регент нека прими демисију и подесном лицу повјери састав нове владе, не више владе Србије, него југословенске, у коју ће ући и Срби, Хрвати и Словенци из Аустро-Угарске и Црне Горе.