Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

144

„С тако реорганизованом владом, управом и војском улазимо у крајеве како ћемо их редом ослобађати. Дипломација пак нека прегтовара-и умирује Савезнике.

„Овај предлог је осупнуо г. Веснића, који је наговарао посланика да га, за Бога, не даје даље. Ну овај — и ако није инсистирао на проведби — дао га је даље.

„Пашић га је забацио и удесио тако да га Регент никада не добије у руке.“

Тако, од речи до речи, пише у загребачкој „Слободној Трибуни“ од 17—17У— 1921. год.

До овога открића у „Слободној Трибуни, ми нисмо знали за овај одиста духовити лакрдијашлук „једног српског дипломате“, ако се ово, што смо из поменутог загребачког листа овде саопштили, одиста догодило.“) Ствар је, уосталом, такве природе да није вредно ни распитивати даље о њој. Још мање је вредно интересовати се за ону мудру главу, која је умела тако дивно планирати на који би начин најлакше могла ставити Савезнике „пред готов чин. Горње редове из „Слободне Трибуне“ пренели смо овде само због једног сличног предлога, који је Д-р Трумбић учинио српској влади почетком 1918. г. Повод за тај Д-р Трумбићев предлог дале су изјаве Вилзонова и Лојд Џорџова, о којима смо напред говорили. Исто као и онај „српски дипломата“, и Д-р Трумбић је био намислио ставити Савезнике пред „готов чин“. Као да Савезници, после, не би имали куд, него би, хтели не хтелџ, морали ићи за Д-р Трумбићем!

#) Ако је збиља постојао такав предлог, извесно је да Д-р Трумбић није био далеко од њега. Но, било како му драго, навешћемо ово:

„Интересантна је чињеница да се покушало прибавити југословенском Одбору неке власти паралелне са оном краља и председника владе. То произлази нз писанога предлога, што га је Д-р Трумбић поднео, а који је, откуцан на писаћој машини, подељен међу члановима састанка. У њему се каже: |

„Чим војска пређе границу Србије п уђе у наше земље у АустроУгарској, издаће се на сав народ Срба, Хрвата и Словенаца прокламација, у којој ће бити прокламован принцип народнога јединства и слободе, као и они принципи по којима се има привремено владати.“

„Прокламација ће носити потпис краља, односно престолонаследauka уз према пошпис преседника сраске краљевске владе и југословенског Одбора“.

„Краљ ће именовати и смењивати Краљевске Комесаре на предлог српске краљевске владе н Југословенског Одбора.“ („Из Емиграције,“ Ц, Крфска Декларација, од фр. Поточњака, стр. 119). Г. Поточњак са своје стране ту додаје:

„Према томе југословенски Одбор могао би саботирати одлуке Краља и владе једноставно тиме да их ке премапотпише,“