Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

уговор предвиђао. Али, пошто је пропала акција грофа Бертолда, коју је он у лето 1911. г. водио, трудећи се, да, насупрот тежња Србије, створи аутономну Албанију, у Бечу су стекли уверење, да ће циљевима аустријске политике на Балкану добро моћи да послужи и сам поменути српско- бугарски уговор. Државвнци на Балплацу били су дубоко убеђени, да ће први озбиљан оружани сукоб између Срба и Турака бити потпуно поразан за Србију. Тада би се јавила на позорницу Аустро-Угарска, с планом да Турке заустави тамо негде око Врање или Ниша, и тако „спасе“ Србију, која би то спасавање скупо имала платити.

Но, кумановска битка и њен исход нису били поразни за Србију, него за Турке и за Аустро-Угарску. Може се данас с пуно и пуно разлога рећи, да је на Куманову и Аустрија била тучена. Цело понашање Аустро-Угарске за време балканских ратова, нарочито њена акција на Лондонској конференцији 1912—1913. када се она свом снагом трудила да што је више могуће ограничи добитке Србије, потврђују горње наше речи. Али, више него у томе, налазимо потврде овоме што рекосмо у догађајима, који су доцније наступили.

Једна пропала нада родила је другу. Оно што се није десило на Куманову требало је да се деси на Брегалници. Мучки препад Бугара, извршен у јуну 1913. био је у ствари дело аустријско.) Али, како се бугарски препад на Брегалници свршио поразом Бугара, морало се рачунати не више само на своје политичке сателнте на Балкану, него и на своју сопствену оружану акцију. Да казни Србију, што се усудила тући Турке и Бугаре, и на тај начин удвојити своју снагу, те постати „двапут опаснија“ за своју велику сусетку, АустроУгарска ју је имала намеру напасти одмах после Букуреш-

1) Још пре тридесет година писао је пок. Пера Тодоровић ово: „Код свију озбиљних људи у Србији дубоко је укорењена мисао, да борба између Срба и Бугара може бити само штетна по обадве те

~ земље. Услед тога је код нас у Србији опште уверење, да Србија неће убудуће поновити погрешку из 1855. г. и напасти Бугарску. Али, уљуљани тим уверењем ми чинимо грдну погрешку, кад мислимо да смо i ми псто тако сигурни, да неће бити напада с бугарске стране. То је опасна обмана од које се треба чувати као од живе жеравице. Бугарска ће нас напасти првом приликом. Ако нико, њу ће на то натоциљати Аустро-Угарска и Немачка. С тим треба да смо једном за свагда на чисто“ — — — (Мале Новине), бр. 56. од 26–Ш—18592.) Пера је имао

право. А опрезност којом је Србија дочекала мучки брегалнички напад Бугара најбоље показује, како је то његово тврђење било неподељено

уверење свих озбиљних политичара у Србији.