Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

15 Јунаци, лили крв по целој Европи за славу ш корист бечкога двора, залуду су биле жртве, које је Србија за владе мога деде подносила, кад је помогла да се спасава нарски престо од незадовољних U побуњених његових народа, залуду је Србија радила све што је могла, да живи у пријатељству са суседном царевином — све то није ништа помогло“.

Спомињући даље како је Аустрија „пре тридесет година заузела српску Босну пи Херцетовину“ и како их је „пре шест година коначно џш бесправно присвојила“, прокламација излагаше у главним потезима ток ствари са аустријским ултиматумом, и најпосле завршаваше позивом:

„Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе !“

У то доба мобилисане српске трупе већ су кретале ка Дрини, Сави и Дунаву. Последњих дана месеца јула била је потпуно готова и концентрација наших трупа. А 22. јула (4. августа) војсци је из Крагујевца, где тада беше седиште Врховне Команде, била упућена — прва наредба од стране њеног врховног команданта, Регента Александра.

Напомињући како је Аустрији „било мало, што смо ми морали тодинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Босне и Херцеговине, из Баната и Бачке, из Хрвашске, Славоније, Срема и са нашега мора, кршне Далмације“, у тој се наредби ударало гласом на шо, да је Аустрија „сада затражила највише, тражи нашу главу, нашу независност, живот и част Србије“.

„Јунаци! „Ви ћете — говорило се даље у тој наредби — имати да се борите- са једним непријатељем, који никад није имао ни ратне среће нити војничких победа!... „Ја сам се на Ку-

мансву, Битољу и Брегалници са поносом дивио вашој свесној храбрости и вашем беспримерном самопрегоревању. Зато сам уверен да ћете ви и овоге пута, на бранику оташбине и у великом делу ослобођења српског робља, умети само да увећате славу и лепи глас српскога оружја и вашега јунаштва“....,. На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере“..... „У бој га слободу пи независност српског народа!“

Десгтак дана после ове наредбе тукла се церска битка. Започета ноћу између 3. и 4. августа (по старом), она се, 6. августа по подне око 3 часа, завршила потпуном победом