Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

а =

250

Туторство „југословенског Одбора“ над загребачким Народним Већем и учинило је, те је Народно Веће проћердало читав месец дана, дангубећи у надменим покушајима, да његова „суверена“ загребачка држава добије најпре признање независности и гарантију свога суверенитета од стране Србијиних великих Савезника, па тек после тога да приступи погађању са Србијом ради образовања заједничке државе!

Не водећи рачуна о реалностима, и „Југославенски Одбор“ и Народно Веће дали су на тај начин прилике Италији да ту њихову велику лудост до краја искористи. Јер, баш због тога, што је Народно Веће првим својим међународним актом нотом од 31. октобра, 1918. — објавило (Савезницима, да је на територији бив. Аустро-Угарске створена „независна и суверена држава Словенаца, Хрвата и Срба“, тражећи од Савезника признање независности и гарантију суверенитета те нове државе, стављајући им тако у изглед, да се та нова држава и не мора ујединити са Србијом, само ако Србија не прими њене услове — само зато су Талијании похитали, да, што могу више, прекораче уговором о примирју утврђену демархациону линију. Територију загребачке државе сматрали су Талијани за пусто масло, и пошто су били међу победиоцима, журили су да се што већи комади те територије нађу у њиховој руци пре уговора о миру. А могли се у томе успети у толико лакше, што су територије „независне и суверене“ државе, у очима Савезника, још увек припадале побеђеној Аустро-Угарској и што их, с друге стране, Народно Веће беше оставило без икакве одбране, и војне и дипломатске.

Дринковићева „народна војска“ више је волела пљачкати у сопственој земљи него се тући против Талијана. А што се српске војске тиче, њој је Народно Веће још раније братски било поручило, да не прелази границе т. зв. Троједнице. Лишека војничке, нова „суверена држава“ беше исто тако лишена и дипломатске одбране. Народно Веће је ускратило Србији, да она пред Савезницима говори у име нове држазе, и беше одредило г. Трумбића да је он заступа и код Србије и код Савезника. Но, како Савезници никад нису хтели признати нову државу, нису придавали важности ни њеном дипломатском представнику. Тако је загребачка „независна“ држава једнако висила у ваздуху као обешени мрц кога су кљували гаврани. И зато су Талијани и могли грабити све више и више.

Србија и Југословени 17'