Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

Кад је, актом од 1. децембра, то несрећно стање било пресечено, Tr. Трумбић је хтео да га поврати на снагу саветима, које је у горној депеши слао г.г. Корошецу и Прибићевићу. Дотле је ишла његова дипломатска способност! Њему није било стало ни до Талијана, а ни до граница нове „суверене“ државе, чије је територије, још израније, широке руке обећавао нашој западној сусетци, као што је и Бугарима обећавао територије Краљевине Србије. Једино до чега је њему било стало било је, да Србија и нова загребачка држава створе, према Иностранству, једну, али унутра потпуно дуалистичку државу, по примеру бив. Аустро-Мађарске, у чијој би другој половини он био суверен.

Срећом су званични кругови у Београду одбили и оне „напутке“ Народног Већа и те сугестије г. Тоумбићеве, те се народна ствар упутула правим путем и похитало да се спасава оно, што се још могло спасти. А спасло се много, и то захваљујући једино Србији. Г. Трумбић је имао прилике у Паризу да то чује и из уста самога Лојд Џорџа и Клемансоа. Ако је он, ипак, ономад гласао против Устава, то је

помоћу којих би покушао мајоризирати Србе и гурнути их страну, као „елеменат другог реда“. То је све чиме се г. Трумбић умес захвалити и Србији и Србима за све оно што су они учинили и за њега и за Хрвате!

Црна Гора, Мародно Веће ни Српска Влада

На дан !3. (26. новембра, 1918. г. одржана је у Подгорици седница „Велике Народне Скупштине Српског Народа у Црној Гори“, и на тој седници донесена је одлука: 5

„Да се Црна Гора с братском Србијом уједини у /едну једину државу, под династијом Карађорђевића, те шако уједињена ступи у заједничку Отаџбину нашег троплеменог народа Срба, Хрвата и Словенаца“.

Пре него што је Велика Народна Скупштина у Подгорици донела ту одлуку, покушавало је загребачко Народно Веће, преко г. Атанасија Шоле, ондашњег председника сарајевске владе и преко његових агената, да и Црну Гору привуче у заједницу са Загребом. Та заједница, коју је с Црном Гором требало постићи, имала је да се манифестује тиме