Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

262

владе г. Атанасије Шола, у чијим је рукама била тада власт у Босни и Херцеговини.

((>) to 5

Вреди ли акт од 1. децембра 1918 год.

У 111 броју „Радикала“ објавио је г. Д-р Мирко Кошутић чланак о суверености Хрватске државел) Намера му је била да престави, да акт од !. децембра, 1918. г, којим је у Београду проглашено наше државно јединство, нема обавезне силе за Хрватску и Хрватски народ!

То своје скроз нетачно тврђење покушао је г. Д-р Кошутић доказати нешсправним навођењем извесних чињеница. које би имале потврдити, да изасланици Народног Већа нису у опште имали права закључити у Београду ма какав споразум, који би излазио изван граница датих им упустава. А акт од 1. децембра 1918. вели, излази из тих граница.

Чланови Хрватског БЛ најпре су доказивали да су изасланици Народног Већа, истина, имали права закључити у Београду дефинитивни споразум, али су пристали на акт од 1. децембра 1918. г. само зато, што је тада Хрватима било у Београду још нешто обећано, па то после није остварено Кад је оборена лаж о томе тобожњем обећању, ево где су сад почели доказивати како изасланици Народног Већа уопште нису имали права водити у Београду какве му драго мериторне преговоре, ни пристајати на какве дефинитив не споразуме! Све што би они у Београду закључили мимо оних упустава, имао је, вели Д-р Кошутић, тек да одобри Хрватске Сабор, а овај то није учинио!

Сви ти наводи не стоје у ствари, и ми се чудимо смелости Д-р Кошутића да их је смео употребнти у одбрану своје тезе.

На десетак дана пошто је образовано, загребачко Народно Веће израдило је једну декларацију, која је, под потписима Д-р Корошеца, Д-р Павелића и Свет. Прибићевића, 19. октобра, 1918. г. објављена. народу.

Каже се изрично у тој декларацији и ово:

„Народно Веће Словенаца, Хрвата и Срба објављује из своје седнице држане 17. 18. и [9. октобра о. г. народу Слевенаца, Хрвата и Срба да од овога часа, опуномоћено од свих

9 Истога дана изашао је тај чланак и у Франковачкој „Хрватској Мисли“