Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

263

народних странака и група, предузима у своје руке вођење народне политике. (Од сада неће уопште у народним питањима никоја странка ни група, ни парламентарна скулина више водити никакве посебне политике, ни засебно ступаши у преговоре с факторима изван народа, него ће у свима шим пшпањима бити у будуће једини представник и одлучна чинилац Народно Веће! у

Овај акт Народног Већа, којим оно, у питањима народне политике, узима сву власт за себе, одричући је уставним репрезетантима Хрватског народа, добио је најмеродавнију потврду и признање, јер су то признање и та потврда дошли и од стране самог Хрватског Сабора, као нормалног уставног представника Хрватске државе и Хрватског народа.

Хрватски је Сабор на својој седници од 20. октобра, 1918. г., на предлог г. г. Шурмина, Д-р Павелића, Д-р Лорксвића, Д-р Петричића и другова једногласно донео ову оплуку:

„Сабор као представник Краљевина Хрватске, Славоније п Далмације сматра објаву Народног Већа од 19. о. м. (ону горе цитирану) за себе обвезашном, те изјављује да признаје Народном Вшјећу Словенаца, Хрвата и Срба врховну власт“.

У питањима народне политике и преговора, који би се у том погледу водили „с факторима изван народа“, Хрватски Сабор одрекао се, дакле, сваког учешћа, и горњом својом одлуком не само што је признао Народном Већу врховну власт, него је Народно Веће прогласио као „јединог и одлучног чиниоца у свима пшпањима“, која би се тицала народног уједињења. Пошто је, на истој седници, већ био донео одлуку о одцепљењу од Аустро-Угарске и уједињењу са Србијом и Црном Гором, Хрватски Сабор је, овом другом одлуком, оставио Народном Већу потпуно одрешене руке у питању извобења самог дела народног и државног уједињења. Никакве, али апсолушно никакве резерве није у том погледу учинио Хрватски Сабор, м оно што ми желимо овде још једном нарочито нагласити то је, да је горња саборска одлука донета једногласно, да су за њу гласали и Радићевци, као и Франковци, чији је представник у Хрватском Блоку био Д-р Кошутић. „И странка права прихваћа предлог, поднесен по господину народном заступнику Д-р Павелићу и друговима, предлог на име, да се сва државна власт пренесе на НародноВеће“ ,-)—рекао је тада у Сабору, у име Франковаца, г. Д-р Владимир Пресег.

2) Шишић: „Документи“ — стр. 203. Одатле су и други наводи.