Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

круговима наше емиграције широм целе Америке и Европе, где је год било нашег народа.

У Нишу је 6. маја 1915. г. одржан „Југословенски збор“ коме су присуствовали и многи Срби, Хрвати и Словенци из Аустро-Угарске, делом емигранти, а делом ратни заробљеници. На томе збору донесена је резолуција против Лон-, понског Уговора, па су се њоме позивале и савезничке владе, „да омогуће Србији, да изврши своју ослободилачку и културну мисију .) -

још 31. јула, 1914. г. одржан је био у Сан-Франциску велики збор Срба и Хрвата, и на- њему донесена резолуција, у којој „Хрвати и Срби у Америци, поданици Фрање Јосифа, које је хабзбуршка тиранија прогнала са огњишта обливеног сузама четири колена наших матера“, објављују, да од „данашњег дана кидамо све поданичке односе према Хабзбуршкој кући, и душом и телом прихватамо свету борбу, коју данас Србија и Црна Гора воде за ослобођење пи уједињење Југословена“.

Из Северне Америке, са збора Срба, Хрвата и Словенаца, који је одржан у Питсбургу, у јулу 1915. г., послат је г. Пашићу телеграфски поздрав, у коме се и ово каже: „ми вас, пуни поуздања поздрављамо г. министре, а вашим посредовањем и Краља, Престолонаследника, и српску војску, који ће нас ослободити и ујединшти с нашом браћом“.

И са другог вел ког збора у Питсбургу, одржаног у новембру, 1916. г, на коме су се учесници збора заветовали да приме „све дужности према домовини, предвођени светлим примером мученичког народа Србије, херојске српске војске и прослављене наше народне династије Карађорђевића“, послате су, под потписом Дон Ника Гршковића, председника тога збора, на Крф сличне изјаве и Краљу Петру, и Престолонаследнику, и г. Пашићу. „Клањајући се пред мучеништвом ослободилачке Србије, учесници тога збора, „ганути, и с по-

1) Ова реченица дословно је овако наведена и у књизи г. Федра Шишића: „Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“, стр. 24. Она исто тако гласи и у тексту, који су донели српски листов и, који су у оно доба, у лето 1919. г. у Нишу излазили. Међутим, у је; iHOj књижици, коју је 1919, г. издао „Одбор Народног Већа С. Х. С. за окупиране крајеве“ у Загребу, под насловом: „југословенски програм“, тде су штампане и две „споменице“ Југословенског Одбора, предате 1915 п

и 1916, г. савезничким владама, о којима ћемо у овој књизи нарочито говорити, — та је реченица нешто допуњена и изврнута, и овако саопштена: — — „да зајамче јединство наше расе и да према томе омо-

гуће довршење српског дгла ослобођења“.