Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

ПРИЛОЗИ

1

TI. Пашићева депеша г. Ст. Протићу о приликама под којима је био принуђен пристати на женевске одлуке

Париз, 31. октобра.

„У одговор на ваш телеграм Мо575. Сваћам и ценим ваше осећаје. И мени је веома тешко; у моме животу није било тежих тренутака, а било је момената када сам бно пред смрћу, па ми није било теже него у овом моменту када се решава питање, да ли ће наш троимени народ бити уједињен, или ће, и после свих жртава и сјајних успеха, ипак остати неуједињен. Тешкоће и опасности, које су долазиле од непријатеља, уклоњене су. Али сад настале су неочекиване тешкоће, које потичу из погледа и побуда наше браће, која су дуго била под туђим утицајем, и нехотично и незнано примила неке погледе наших непријатеља. Уместо да се руководе жељом, да је сад прво, пре свега, најпрече да се ујединимо, да осигурамо целом нашем народу једну независну и самосталну државу, па после, кад будемо господари своје државе, да се уређујемо онако како народна већина жели, ми се сад бринемо шта ће после бити и настати ако се доиста ујединимо! Страх од своје браће, да они неће доцније имати пресудан утицај у будућој држави, страх који је туђа рука засадила у душу наше интелигенције, чини сад све могуће да се сузбије природан ток послова, да Србија руководи пословима политичким, као што је руководила војничким пословима. И вештачким мотивима, који потичу из амбиција, спречава се рад око уједињења нашег троименог народа. Нови непријатељи, који се боје једне јаке и једнодушне велике државе јужних Словена, пустили су све могуће интриге, прикривајући их и подржавајући их новим идејама и погледима. Конзервативци су сад претерали и крајње слобод-

18