Србија и Југословени : за време рата 1914-1918

23

Чикагу, 10—1—1915. гл), као и на збору у Антофагасти (република Чиле), 23—1—1916. г., тражило се уједињење са Србијом, и доношене су резолуције, у којима су учесници збора „одушевљено“ поздравили „свота Краља и своју владу“ (Краља Петра и г. Пашићеву владу.) Горе споменути збор у Питсбургу 1916. управо је усвојио и проширио оно што је 10 Ш=1915. на збору у Чикагу било усвојено.

Најпосле, да наведемо и један став из резолудије „југословенске уједињене омладине“, донесене на збору у Женеви, у августу, 1915. год. Тај став гласи:

„Поштб су Срби, Хрвати и Словенци један југословенски народ, то ће они после ослобођења бити уједињени у једну једину хомогену државу. Не постоји никакво унутрашње пи– тање о саставу ше државе, а по готову не такво, о којем би морале да се брину Велике Силе европске. Србији, Пијемонту Југословенсшва, имаће да се приклопе остале земље српске, хрватске и словеначке. Она је пред целим светом гв0/ данашњи рат назвала ратом за ослобођење Југословена“ >)

1) Загребачка „Слободна Трибуна“ (бр. 16, г. 1921.) неверно је цитирала резолуцију донесену на овом збору у Чикагу. Она из те резолудије овако наводи: „Хрвати, Срби и Словенци један су исти народ.. .. желимо уједињење у једну државну целину свих југословенских покрајина аусто-угарске монархије и (а не „са“ или „к“) Краљевине Србије“. Тај извод је намерно унакажен, јер се у поменутој резолуцији овако каже: .... „наш живот и напредак не могу бити зајемчени него у уједињењу свих југословенских земаља са Србијом у једну једноставну лржаву“. (Шишићеви: „Документи“, стр; 21.).

У изјави „југословенског Одбора“ од '8—–Х1—1916. г., приликом крунисања цара Карла, тражило се уједињење „с Краљевином Србијом“ („Документи“, стр. 82—84). На тој пајави потписани су и неки од уред“ ника „Слободне Грибуне“.

И у својој посланици од 9 ХИ—1917, г., упућеној председнику Вилсону, тражио је „Југословенски Одбор“ уједињење „са Србијом ни Црном Гором“.

А сем тога, у своме мемоару од 6–——1916. г., предатом франпуској влади, „Југословенски Одбор“ наводи како је обавештен и потпуно уверен: „да је цео наш народ обузела ватрена жеља, да збаци аустро-маџарски јарам и да се уједини са својом браћом из Србије и Црне Горе“.

Уосталом, како „Слободна Трибуна“ у том погледу обмањује своје читаоце најбоље се види из свезака „ВиПенп Уопсозјауе“, који је за време рата излазио у Паризу под уредништвом „Југословенског Одбора“. На корицама тога билетена стално се могло читати: да аустро-угарски југословени „траже интегралну примену националног принципа, како би са Србијом и Црном Гором, могли формирати једноставну и независну државу“.....

2) „Нокументи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“, сабрао Ф. Шишић, Загреб, 1920. г., стр. 21, 41, 49, 71-—19.

3) Види напред поменуту г Шишићеву књигу, стр. 43., где сеп то наводи, да су овом омладинском збору присуствовали и r. Ог. Љуба Леонтић, сада уредник дубровачког „Рада“, и г. Владислав Фабијанчић, бив. народни посланик. i